КНЕЖЛАСКИ МИР 13. I. 1870.


Ал послије Кривошијске Буне
И у Бечу велике забуне,
И при крају боја и несреће
Састало се Мировно вијеће,
У Кнезлазу крвавоме селу
С генералом Родићем на челу.
Испред бечке владе и владара
Да с Горштачком владом Преговара.
И да данас Овђе на Кнежлазу
Крај учини Бечкоме поразу.
Ту су дошли испред устаника
Неколико старије ратника.
И дошло јс све ссдам Кнежева
Крвавије руку и ножева,
Запете им леденице вире
Оне не би с царем да се мире!
Погледују пушке на Кремење
Да пе иду Шваби на мирење,
Али хоће Кривошијско племе'
Који с мало снаге и опреме.
,,Прићераше Цара до дувара"
Ђе Земаљску владу да пригнаду
Сва њихова права да признаду.

                       *
                     *   *

О Кнежлазе свијетли образе
Твој се датум чуо на далеко,
Србинова на глави челенко
Ђе је Родић генерале реко;
,,Чујете ли Српска хајдучио
Цар је Бечки вама поручио,
Самодржац смилова се на вас
Зато смо се састанули данас.
А и ја сам Србин од старина
Цар ме воли као свога сина,
Па сам доша по његовој вољи
Да се смире борбе и покољи.
Немамо се зашто препирати
Цар је река народ да се врати
Сву одштету ратну да ви плати.
Неће ви се узимати Лунте
Нит ви ћецу звати у регруте,
Него сербез оружје носите
И старом се славом поносите.
Обје банде ово да потпишу
Као доказ за сигурност вишу.
Опет Родић викну громогласно
Није мене потписати ласно,
Те ћу данас на Кнежевулазу
Ударити Цара по образу.
Но кнез стари рече од Драгала
Царевићу то тако не ваља,
Ми нијесмо друмски разбојници
Нит бечкога цара одметници
Но за своја права Устаници.
А ми у бој не носимо Лунте
Него пушке које царство муте.
А то данас што утаначисмо
И потписе у Беч оправисмо,
Те се зове Уговор о миру
То су празна слова на папиру.
Ми латинску познајемо нарав
Ово неће панут у заборав,
Беч ће ово да под ноге бачи
Прије слаже они што је јачи.
Еће Швабе кад их шаке пане
На ове се посјетити дане.
Него брате Родићу Гаврило
Ако љуцко поштујеш правило
Послушај нас твојега та чина,
И ако је ћесар величина.
Поздравићеш „Бечкога Нерона"
Кога куне Срба милиона
И кажи му „Бог нека га живи"
Пострадасмо ни дужни ни криви.
Ако икад доће до Балкана
Нек уплови у воде Јадрана
Да преброји по Боки вјешала
,,3адужбине" Вагнера маршала.
Ђе још висе крвави конопи,
Те се грози цијелој Европи.
Кад те црне споменике прође
Нек у наше Кривошије доће,
Да домове види попаљене
И бијеле цркве разваљене,
Порушене школе до темеља
,,Те нас мине од Турака жеља.
Тамо ће се нагледати крви
Ђе велику војску обестрви.
Нека им се робља не оглуши
Дако би му лакше било души
А жамих је очине ми душе
Што пред нашом кућом изгинуше.
Ђе су дошли под силом притиска
Да у брда гину Кривошијска...