Радован Бећировић Требјешки (1897—1986), посљедњи епски бард црногорског народа, који је завршио само три разреда основне школе, постао је можда и највећи пјесник епских народних пјесама који је писао пјесме више од шест деценија.

Родио се 07. априла 1897. године, у Бијелој, близу Шавника. Као мали је, чувајући стада по брдима и планинама, скупљао стихове, и каменом их записивао на плочама које је у околини налазио. Његове прве пјесме су настале у ропству у Мађарској, гдје је био одведен као заробљеник послије битке на Мојковцу.

Вратио је популарност гуслама, а нарочито пјесмом „Мојковачка битка“. Ова пјесма има преко 1000 стихова, и у њој се даје посебан акценат на ову славну битку, која се одиграла 06. и 07. јануара 1916. године у околини Мојковца.

Препјевали су је многи познати гуслари, и у вријеме ’80-их година прошлог вијека стекла је огромну популарност. Продата је у више од милион примјерака у виду грамофонских плоча.

Хаџи Радован Бећировић Требјешки је доста путовао, обишао је скоро читаву Европу, стигао и до Нијагариних водопада, ишао на већину светих мјеста, почевши од Јерусалима, па све до Хиландара, чиме се посебно поносио.

Радован Бећировић Требјешки је умро 1986. године, а на својој надгробној плочи је још за живота уписао епитаф у виду стиха, који гласи:

“Под овом сам плочом лега,
као сужањ жељан свега,
још вапију испод земље,
не свршене моје жеље”.
Пријавите се на: Постови (Atom)