Radovan Becirovic Trebjeski

У изради овог Рјечника коришћене су следеће скраћенице:

АОР. — аорист: АР. — арапски; АУГ. — аугментатив; БЕЗЛ. — безлично; В. — види: В. И — види и: ВОЈН. — војно, војнички; ГЕН. — генитив; ГЛ. — глагол; ГРЧ. — грчки; ДЕМ. — деминутив; Ж. — женски род; ЗБ. — збирно; ИЗР. — израз: ИМПЕРФ. — имперфекат: ИТАЛ. — италијански; ЈЕДН. — једнина; Л. — лице; ЛАТ. — латински; М. — мушки род; МАЂ. — мађарски; МЛЕТ. — млетачки; МН. — множина; МУСЛ. — муслимански; НЕПРОМ. — непромјењив: НЕСВР. — несвршени глагол: НП. — народна поезија, ЊЕМ. — њемачки; ПЕЈ. — пејоративно; ПЈЕСН. — пјеснички; ПРЕДЛ. — предлог; ПРИД. — придјев; ПРИЛ. — прилог; РЕД. — редуковано; РЕЧ. — речца; РУС. — руски; С. — средњи род; СВР. — свршени глагол; ТУР. — турски, турцизам; УП. — упитно; ФИГ. —фигуративно; ФРАНЦ. — француски.

АБЕР, — а м. (тур. haber) глас, вијест, слутња. — На све стране абер се разнесе— Кад Милошу такав абер дође (; Само абер злогласнога врана
АБЕРДАР. — ара м. оружје чија пуцњава износи глас, вијест, даје (х)абер. — Па опали пушке абердаре . В. абер.
АВЕТИЊА, — е ж. лакомислена, глупа особа; будала, лудак. — Шта мислите турске аветиње,/ Да ви нама отмете Цетиње . Што не ћути аветиња стара . Ђе су људе клале аветиње .
АГАЛАР, — ара м. (тур. аgаlаr, мн. од аgа) богат човјек; нижи мусл. племић. — То не бјегу Турци агалари .
АГАРЈАНСКИ, — а, -о који се односи на Агарјане; невјернички, турски. — Поломише силу агарјанску .
АКНУТИ, — нем свр. нагло, силовито кренути: јурнути. — Акну чета Бана Нока . С војском акну уз долину Зете.
АКЧА, — е ж. ситна турска пара. — Те не даду акче са имања.
АЛАВИЈА, — е ж. ( тал. аllа via, на пут, управо) ненадна срећа. — Може бити нека алавија .
АЛАЈ - БАРЈАК. — а м. свечана застава. — Алај - барјак на двор поставио , У чијој се руци некад / Српски алај - барјак вија .
АЛАМАНКА, — е ж. врста њемачке сабље. — Још прикити аламанку криву .
АЛУГА, — е ж. густа шума. — Залуд лава у алузи хвалит .
АМО, — прил. овамо. — И дан седми да се вратиш амо .
АР, — а м. (тур. аr. стид) . срамота. стид. — Ар му бјеше послушати жену . . част, понос. — Да се прође јунаштва и ара.
АРИЈА, — е ж. зрак, поднебље, клима. — Ни арије куда људи иду
АРМАДА, — е ж армија, оружана сила уопште. — У то прође војска и армада

БАКРАЧЛИЈА, — е ж узенгија стремен. — Да ти звекну празне бакрачлије ; В. и звекну(ти)
БАЛЧАК. — а м. (тур. balcak) држак у хладног оружја (сабље, јатагана. мача и сл.). — Тако Никац пише про балчака, / Слова шара врхом од ханџара.
БАЉЕМЕЗ, — а м. (тур. balymez-topu) старински топ. — Туку руски баљемези . Стоји тутањ с мора баљемеза .
БАНУТИ, — нем свр. изненада доћи, одједном се појавити. — Кад бануше дробњачки сердари . Док бануше уморни сељаци .
БАСТАТИ, — баста несвр. (тал. bastare, бити довољан) бити способан (за нешто). — Баста њему воду пребродити .
БАТЛИ, — прид. непром. (тур. bahtli) срећан. — Ала батли потурице .
БЕЗДАНИЦА, — е ж. дубока јама. провалија (која се не може измјерити).— До Коњица и до безданице. А вранови око безданице.
БЕЗИКСАНИК, — ика м. особа без .људсковине. нечовјек. — Безиксаник и отпадник божји .
БЕРАТ, — ата м. (тур. berat) султанов указ, наредба. — Прочита је хиљаде берата .
БЕСУЂЕ, — а с. безвлашће, безакоње. — А навика на бесуђе . Утопљено у бесуђе .
БИРИНЏИ, — прид. непром. (тур. birinci, први) одабран, првокласан. — Све биринџи војска са Балкана .
БЛАГОСИЉАТИ, — осиљам несвр. молити се за нечији спас: давати некоме благослов. — Па га стаде благосиљат кнеже .
БОБИЈА, — е ж. гола узвишења, неравни предјели уопште. — И носи је у пусте бобије . В. и дивоклетије.
БОГОБИТНИК, — а м. немоћан. неспособан човјек (физички и духовно), богаљ. — Од крвника. од богобитника .
БОРИЈА, — е ж. (тур. boru. трска) труба. — Ал још војна не јечи борија .
БРЕКА, — е ж. вика, галама уз пријетњу. — Камо сила и његова брека .
БРОВИНГ, — а м. (по имену америчког конструктора Browning-a) врста пиштоља. — И сам себе уби из бровинга .
БУЉУК, — а м. (тур. boluk) стадо оваца. — Издизали са триста буљука .
БУРУНТИЈА, — е ж. (тур. buyrultu) порука. писмо. — Кад Турцима бурунтија оде .

ВАКАТ, — вакта м. (тур. vakit) (одређено) вријеме. — У најтежем вакту и земану . Кад им вакат од здизања није .
ВАЊЕЛА, — е ж. (итал. flanella) џемпер, пуловер, — До тјела му од риса вањела .
ВАПОР, — а м. (млет vapore) брод. — Кад ће вапор из Француске доћи .
ВИЗИР. — ира м. (франц. visiere) мушица, нишан. — Нит ће с вама Црногорци мира / Без про пушке или про визира .
ВИЛАЈЕТ, — а м. (тур. vilayet) област којом је управљао валија. провинција: свијет, народ. — Шта радите, дивљи вилајете .
ВИТЛЕЈЕМСКИ. — а, о који се односи на Витлејем (мјесто у Јордану у коме се по хришћанском учењу родио Исус Христос); страдалнички, мученички. — Јер ће ове витлејемске ноћи / Црногорци на Голготу поћи .
ВЈЕШТ, — а, о који запажа, примјећује; у изр. не чинити се бити незаинтересован. — Албанија не чини се вјешта .
ВЛАКА, — е ж. траг. — Свуд крваве остадоше влаке .
ВРАТ, — у изр. сломити уништити, упропастити. — Те ће правда врат сломити сили .

ГАДАРА, — е ж. (тур. gaddare) старинска сабља са обостраним сјечивом. — За ханџаре, копља и гадаре .
ГАЛАТИТИ, — им несвр. (тур. galat. грешка) прљати. загађивати. фиг. узимати част срамотити. — Да онакву Црногорку, / У харему не галате
ГАРАЗА. — е ж. (тур. garaz.) непријатељство. мржња, свађа. — У гарази са Ћесаром није . В. и пизма.
ГАСЕРОВАЦ, — овца м. врста пиштоља. — Шест Калића убио је / Из љутога гасеровца .
ГЛОБА, — е ж. порез, намет. дажбина. — Да продаду и змију у трну, / Не би глобу подмирили црну .
ГРАМАТА, — е ж. (рус. грамота) повеља. диплома. — Петар правду и руску грамату , Баци руске лажи и грамате .
ГРАНА, — е ж. у изр. доћи на (...) доспјети у (тежак) положај, стање. — И на те је гране доша / Да погине од Његоша .
ГРДИЛО, — а с. несрећа, зло. погибија. — Узимат га нећеш без грдила .
ГРЕДОМ, — прил. успутно, узгред. — Марко иде, а све пије гредом .
ГРЉУПИ. — у мн. усни отвор, чељуст, гротло. — Ђе вуцима паде у грљупи . Шћаше поћи у грљупи вуку .
ГРОМ, — у изр. грома не чути — погинути. — Пушке су га погодиле двије / По сред срца, грома чуо није .
ГУДУРА, — е ж. (мађ. gugyor) врлетна дубодолина, каменита вртача, увала. — Не знам крша ни гудуру твоју .
ГУЂЕТИ, — им несвр. . одавати звук (о гуслама), гуслати. — Што Вућића зваху да им гуди . . фиг. мислити, планирати. — Неће бити како султан гуди .
ГУТАТИ, — ам несвр. пјесн. ред. гуткати, говоркати, причати. — Е се нешто за Косово гута .

ДАВА. — с ж. (тур. dava) давија. тужба, оптужба. — Кад је царе разумио даву . И сад на њга иду даве .
ДЕВА. — е (тур. deve) камила у изр. ~ разбучена кожа (од стомака). — Гдје у деви лежи разбученој.
ДЕВЛЕТ. — а м (тур. devlet) цар, владар — Па вас молим честити девлете (. — Ама Турци шта би од девлета .
ДЕКИК, — ика м (тур, dakika) минут — Све то сврши за пола декика .
ДЕНИЈА. — с. мн. бденија, ноћна служба у православној цркви уочи великих празника. — Три мјесеца денија се држе . Над њим звона јече, држе се денија ,
ДЕРВИШИНА. — е м. пеј. од дервиш (тур. dervis, сиромах) старац. изнемогао човјек уопште. — Шутка Иван стару дервишину .
ДИВАН, — ана м. (тур. divan) разговор: састанак. — На дивану мудри дипломата : Диван чини витез и племићу .
ДИВОКЛЕТИЈА, — е ж. врлетан, неприступачан предио. — Ове горе и дивоклетије . В. и бобија.
ДИН, — дина м. вјера (исламска). — Зајсто ћу му у дин угазити . Борили се против дина .
ДИН-ДУШМАН(ИН) — м. (тур. din+dusman) љути непријатељ. — Боже мили, дину душманина .
ДОАКАТИ, — ам свр. доскочити коме, савладати коги. — Зар то нашој сили да доака .
ДОВУРЉАТИ СЕ. — ам се свр. догмизати, домиљети, довући се. — Довурља се змија из језера .
ДОГЛАВИТИ, — доглавим свр. договорити, разумјети се. — Можетели с њима доглавити
ДОДИТИ, — (од: доходити) додим, несвр. долазити. — Доде ли вам цареви забити . И незвани у сватове доде .
ДОЗЛОЈАДИТИ, — ојадим свр. постати неподношљив, досадити. — Докле вама једном дозлојади, / Балкан крене очи да вам вади .
ДОЛАМА, — е ж. (тур. dolama) горњи капут обично од чохе, дуг до испод кољена. — Добре токе и нову доламу
ДРАГО, — прил. у изр. ~ ми је тако ми је воља. — Драго му је, није стио .
ДРВЕНИЦЕ, — ица ж. мн. дрвени склоп самара. — Угледали коњске дрвенице .
ДУЊАЛУК, — а м. (тур. dunyalik) одређени крај, предио. — Ево иду низ дуњалук Турци .

ЂАВО, — у изр. ђаволи се жене — дешавају се страхоте, невоље. — Мого би се ђаво оженити / И раји се крава отелити. Вјетар дува, жене се ђаволи ; у изр. по ђаволу отићи — несрећно завршити, пропасти. — Те све наше по ђаволу оде.
ЂЕИСИЈА. — е ж. (тур. giysi) у НП свечано одијело, одјећа. — Он обуче турску ђеисију . Лице гребе, ђеисију буца . Црногорска ђеисија стара .
ЂЕТЕЛ, — а м. дјетлић, фиг. глас. — Ђетел Бајов по њој ће да пуца .
ЂОРДА, — е ж. ћорда, сабља — Сви падоше под замахом твоје ђорде .

ЕВЛАД, — ада м. (тур. еvlat) пород, потомство. — Што немаше од срца евлада.
ЕЛА, — речца за изношење молбе кроз благу заповест . — Ела Бошко, ела .моје благо .
ЕСКАДРОН. — она м. (франц. escadron) војна јединица у коњици. — И коњички иду ескадрони .
ЕФТА, — е, ж. (тур. hafta) недеља дана, седмица. — Кроз три ефте Ченгић да га срете .

ЗАБИТ, — а м. (тур. zabit) турски војни и админ. старјешина. — Доде ли вам цареви забити .
ЗАВАРДАТИ, — ам свр. почети препирку, посвађати се. — На вечери како завардаше .
ЗАВРГНУТИ, — см свр. узети, забацити. — Завргоше пушке с чивилука .
ЗАВУЋИ. — учем свр. склонити. сакрити. — Све то Вуче за Голеш завуче . Побићу их и неђе завући .
ЗАГУЂЕТИ. — им. свр. . загуслати — Да не слуша кад Србин загуди (; ). . фнг. огласити се. — Ал' чекајте док вам Рус загуди .
ЗАЗОР. — а м, осјећање кривице, стид, нелагодност. — А од бога зазор и срамота .
ЗАЈСТО, — прил. заиста . — Зајсто ћу му у дин угазити .
ЗАКРВОМУТИТИ, — омутим свр. до крви завадити, закрвити. — Зло уради и закрвомути .
ЗАКРОЧИТИ, — закрочим свр. опкорачити коња, појахати. — Онда Милош закрочи Ждралина .
ЗАЛОГА, — е- ж. а. ствари од вриједности (накит оружје). — С њих залоге оволике свући . б. вриједност, богатство (опште). — У ту јаму што боли свакога, бачена је велика залога .
ЗАНОВЕТАТИ, — оветам несвр. бесмислено причати, наклапати, блебетати. — Види попа како зановета, / Страх га нешто и савјес' га смета .
ЗАРАНЦИ, — заранака м. мн. касно после подне: вријеме уочи предвечерја. — У заранке једног дана . Танкој кули стаса у заранке ,
ЗАСКАКАТИ. — заскачем несвр. залазити за леђа, опкољавати. — Заскаче те пуковник Шпидлере .
ЗАТАРАТИ, — ам свр. пјесн. заташкати; забашурити. — Ови ђаво да затара, / Да Његошу пушка дође / И тај ијед да га прође .
ЗАТУЦАТИ, — ам несвр. жустро клети, проклињати ударајући каменом у камен. — Црногорце у камен затуца
ЗВАНИЦА, — е м. и ж. позвани гост (на славу, свадбу и сл). — Па не смијем као издајица, / Више бити кнежева званица .
ЗВЕК, — у изр. радити о звеку изазивати скандал, несрећу. — Сад је доша да ради о звеку / Кад је Турска у највишем јеку .
ЗВЕКНУ(ТИ), — празна бакрачлија. не. узјахати коња: погинути. — Да ти звекну празне бакрачлије . В. п бакрачлија.
ЗДАНИЈЕ, — а здање, грађевина. — Но зданије од двадесет ока .
ЗДИЗАТИ, — жем несвр. силазити са стоком у јесен са планине (катуна) у село; у изр. ~ некоме планинке отјерати некога са катуна. — Здизали им под бедем планинке, / Кад им вакат од здизања није .
ЗЕВАК, — а м. з(иј)евање; фиг. одмор. — Цар немаше зевка ни узура
ЗЕМАН, —ана м. (тур. zeman) вријеме, доба. — Добио је у земану У најтежем вакту и земану
ЗЕНЂИЛ, — а, о. (тур. zengil) богат — Жижић Вула од зенђила Струга
ЗИЈЕВАТИ. — ам. несвр. испуштати душу, умирати — На мукама како је зијева .

ИЗДУРАТИ, — ам свр. издржати. поднијети. истријети. — Неће народ моћи издурати .
ИЗМЕТ, — а м. (тур. hizmet) корист услуга — Да учиниш измет цару своме . Да чините измет дину : И свачијој вољи на измету .
ИЗМЕТНУТИ. — нем свр. опалити метак. — АЛ' у страху изметнуше пушке .
ИЗУМ, — а м. мишљење, савјет, одобрење. — Да тражимо изум од народа / И с Турцима заметнемо кавгу
ИЈЕД, — а м. јеткост љутина, бијес. — Па у томе великом иједу . И ијед да га прође .
ИКСАН, — ана м. (тур. insan) особа, чељаде. — Љепоте јој на иксану нема .
ИНАТ, — ата м. (тур. inat) вика, препирка, галама. —А унутра да видиш ината; / Сви се царски узбунише гости .
ИНДАТ, — ата м. (тур. imdat) подршка, помоћ. — И у вас се надамо индата . Турци индат очекују Од Стамбола и Султана .
ИНОКОШТИНА, — е ж оскудица у радној снази. — Немаштина и инокоштина / Сиротиња и сиромаштина .
ИСКОПАЊЕ, — а с. рђава особа, зло (равно смрти). — А брат може да буде несрећа, / Ископање и пропаст највећа .
ИСПЛАКАТИ. — чем свр. тешко добити, измолити. — Исплака је код рускога двора / Да му помоћ прими Црна Гора .
ИСПЛАКАТИ. — исплачем свр. а. изапрати, опрати (о води). — Ту још није исплакала киша, / Траг којим је Свети Сава иша ; б. фиг. избрисати (о времену), заборавити. — Те вријеме не исплака/ Дух острошког пустињака .
ИСТРНУТИ, — нем свр. угасити. — Ђе се зубља вјечита упали / Коју нико нема да истрне .

ЈАБАНА, — с ж. (тур, yabana) странци, туђ свијет. — Држављана дође и јабане .
ЈАЈОШ. — јајоша м. а. црногорски добровољац у Херцеговачком устанку (-). — Ил' је Миљан Васојевић доша. / Или Пеко са триста јајоша . б. хајдук, одметник. — Неће мира с Турцима јајоши, / Док отмемо села и вароши .
ЈАМАР, — а м. убица који је своје жртве бацао у јаму. — Ал умаче крвави јамару . В. одјељак у овој књ: Јаме у Црној Гори.
ЈАТАГАН. — а м. (тур. yatagan) а. дуги криви нож: б. ханџар. — Сто сабаља. триста јатагана . фиг. у изр. оштрити пјесмом ~ инспирисати се, храбрири се пјесмом на бојеве. — Оштрио је пјесмом јатагане , / А гуслама лијечио ране .
ЈЕК. — а м. фиг. снага, моћ. — Кад је Турска у највишем јеку .
ЈЕКА. — е ж. јечање, хроптање. — Стоји цара на серџади јека .

КАБАРЕ, — ж. мн. (тур. kabara, чавлић, ексерчић) украсне металне плочице на одјећи: в. токе — Свако има токе ил' кабаре .
КАВАЗ, — аза м. (тур. kavas) стражар, пратилац. тјелохранитељ — Серашћеру, царскоме кавазу .
КАДУНА, — е ж. (тур. kadin) дама, домаћица (о Туркињи). — Стоји писка пашине кадуне. / Очи вади, а владику куне .
КАЈАС, — а м. (тур. kayasa) ремен, кајиш (од оружја, узде и сл) — А руке му у кајасе свеза . Бритку сабљу носи на кајасу
КАНИЦА, — е ж. женски шарени. ткани појас: тканица. — И са жена бурме и канице .
КАРАМЛУК, — а м. (тур. karanlik) тмина, густ мрак. — Кроз олује и кроз карамлуке... Од намета и од карамлука .
КАРАТИ, — (се), карам (се) несвр. љутити се, галамити, корити — Ал се Мекић преко свега кара . И сад Султан у џенету кара .
КАСТИГ, — а м. (итал. kastigo) брука, сримота. — Да се прича о томе кастигу . За њин кастиг на Вучјему долу
КАСТИГАТИ, — ам свр. свирепо кизнити. — Кастигаћу попа Драговића
КАТИЛ, — а м. (тур. katil) крвник, душманин. — И катила попа са Његуша . Тако мога остат није / Од катила босанскије .
КАЧАНИЦА, — е ж. тешко приступачан, каменит кланац, клисура: утврђење. — У Морачу. тврду качаницу . У Ругову, тврду качаницу .
КЕСИМАЧА, — е ж. крава (овца или коза) дата под кесим, закуп. — И стотину крава кесимача .
КИВАН, — вна, -вно а. осветољубив, огорчен (на некога). — Кивни Турци на Милоша лете . б. пјесн. опак, крвав. — Све зборише о кивној освети .
КИСМЕТ, — а м. (тур. kismet) удес, судњи час. — Зар грађани не видите, / Да је нама кисмет доша .
КИТИНА, — е ж. снијег који се задржи на гранама дрвећа. — Напала је на гору китина . Покров му је са горе китина .
КОНАТ, — конта м. (тал. conto) у изр. остати од чиста ~ договорити се, споразумјети се. — Па те зову да се састанете. / И од чиста конта останете .
КОНКОРДАТ, — ата м. (лат. concordatum) уговор између папе и одређене државе о правима катол. цркве у тој држави. — Због римскога конкордата .
КОНТАТИ, — ам несвр. (тал. contare) а. рачунати. — И на добит толику контати . б. сматрати, убрајати (некога за нешто). — Њега као нашљедника конта .
КОРВЕТА, — е ;к. (лат. corbata) брзи ратни брод. — Па изађе краљу на корвету .
КОЏОБАША, — е м. (тур. kocabasi) старјешина, одабраник. — А пред њима Милош коџобаша.
КРДИСАТИ, — ишем (аор. крдиса) (тур. kirmak) свр. уништити. упропастити, разбити. — Што крдиса србе на Марицу . Латини му свате крдисаше . Крдиса му половину пука .
КРЕМЕЊАЧА, — е ж. врста пушке (на кремен). —Због пашине кремењаче .
КРУПА, — е ж. град, туча. — Из облака тврда бије крупа .
КУДИЈЕ, — прил. којим путем, којим правцем. — Кудије је до Мурата доша .
КУЖИНА, — е ж. аугм. од куга. фиг. зараза. несрећа. — И учитељ њихов, звани Тито, / Што се као кужина доскито .
КУРТАЛИСАТИ, — шем свр. (тур. kurtarmak, kurtalmak) спасити, избавити. — Барем војску да курталишемо .

ЛАЗАРИНКА, — е ж. врста старинске, дуге, танке пушке; латинка — У некога дуга лазаринка .
ЛАКАТ. — кта м. стара мјера за дужину (од око cm). — Укопата стотину лаката; / Без људскије руку и алата .
ЛАНИ. — прил. прошле године, лане. — И да плате ка на Плочник лани ,
ЛЕДЕНИЦА, — е ж. кратка, сребром окована, старинска пушка. — Са запете двије леденице . Под мантије пушке леденице .
ЛЕТРИКА, — е ж. (н. лат. elektricus) електрично осветљење. — Ту не горе лампе и летрике, / Но воштане свијеће велике .
ЛИШЕ, — предл. с ген. за изузимање: сем, осим, изузев. — Кука стара да не може више. / Нити лише Ђура ни Станише.
ЛУБАРДА, — с ж. (исп. тал. bombarda) врста топа. — Лабанове дугачке лубарде, / По лепенцу касапницу граде .
ЛУКА, — е ж. плодна равница у долини (ријеке или потока). — Ово да су луке и читлуци
ЛУЧИТИ СЕ, — им се несвр. одвајати се, дијелити се; у изр с душом — умирати — Кад је почо с душом да се лучи

ЉЕМЕЗАТИ — ам свр. ударати (штапом, љемезом), тући уопште. — Да их паша млати и љемеза
ЉУДОЖДЕР — а м. крвопија убица. — Људождери убила вас рђа: / Какву правду земљом говористе, / Зашто своју браћу помористе )

МАЂIЈА. — ж мн. омама, превара. — Прими писмо Петровић Ђорђије. / Ал' то није писмо но мађије . мађупац, — пца м. (лат. manceps, најамник) јак момак, момчина. — Храни папаз хиљаду оваца. / А служи га триста мађупаца
МАЗИЈА, — с ж. челик, надо. — Од најљуће жежене мазије ; у изр. вадити из воде ~ вјеровати у немогуће. — Вадио бих из воде мазију / Да доћ нећу никад у Азију .
МАМУРИТИ, — им несвр. (тур. mamur, уређен) уређивати, обрађивати (о имању). — Мамурио турске поткућнице .
МЕСТВА, — ж. у мн. (тур. mest) танка кожна обућа без пета. — Навукао чизме сврх местава .
МИВА, — е ж. (тур. mayva) воће, плодови уопште. — Свака мива за човјека жива .
МИМО, — у изр. ~ људи — (другачије у односу ни друге), посебно. — Ченгић раји про чибука суди / Јунак богат зао мимо људи .
МИЛЕТ, — а м. (тур. millet) народ, свијет. — Са колико силе и милета / Сваке вјере и сваке нације, / Бану на нас из земље Франције .
МИРИЈА. — е ж. (тур. miri) дажбина, порез. — Да не дате цареву мирију . Покупи ли цареву мирију .
МИТРА. — е ж. (грч. митра) епископска украшена капа која се носи за вријеме богослужења. — Златна митра мироточивога . — А на њему митра владичина .
МНОЖЕСТВО, — а с. мноштво. маса. — У бога се и правду надајмо / Да множество турско савладамо .
МРЧАВА, — е ж. густа, мрачна и тешко проходна шума, предио. — У мрчаве мојковачке пусте. / У подножје планини Мучници .
МУЧКИ, — прил. на превару; подмукло. — Мртва глава поглед има вучки; / Прича цару да је убјен мучки .
МУШИР. — ира м (тур. musir) војвода, заповједник. — Омер паша са седам мушира / Ломну Црну Гору опсадира .
МУШКЕТАТИ. — ам свр. (према тал. moschetto, пушка на фитиљ) Убити мушкетом, устијелити. — Ко с' усуди, душа му проклета. / Те витеза кријући мушкета .
МУШТУЛУК. — а м. (гур. mustuluk) добар глас, радосна вијест. — Муштулук, ти велики Падиша / Ево теби Обилић Милоша . На муштулук Петровић Владици .

НАВАЛИТИ, — навалим свр. фиг. приписати, рећи. додати некоме нешто —Нит Вук може ништавило своје / Навалити на оружје моје .
НАГАЗИТИ. — им свр. случајно или нежељно наићи на некога.нешто. — Кад на прву нагазише стражу .
НАГАНАТ. — нта м. врста револвера (по имену белгијског конструктора Нагана). — А за пас им два руска наганта .
НАГОН. — а м. нагоњење, тјерање, приморавање. — Ко год неће нагона му нема
НАЗОР, — прил. на снагу силом. — И пређоше назор и на силу .
НАМ, — а м. глас, траг, углед. — Јер ту нема јунаштва ни нама .
НАОПАКО, — прил. . како не треба, неваљало. — Наопако за сву Црну Гору . . на леђа, натраг. — Свезаше му наопако руке .
НАПОКЛЕКУ, — прил. настабилно. склоно паду (опасности и сл) фиг. склоно промјени. — Свачија је срећа напоклеку.
НАПРЕМАСЕ, — прил. према себи; на даљину. — Па он бабу напремасе кара .
НАПРЕЧАЦ, — прил. одједном, нагло, изненада. — Цар Симеун напречац умрије .
НАРАВ. — и ж. ћуд, карактер. — А нарави, вука да престрави .
НАУСНИЦЕ, — прил. усмено. — Цар јој тако науснице каже .
НАЧИН, — зб. а. укупна ратна опрема и оружје. — Без икакве спреме и начина . Ко ће узет' Пљевља без начина . б. услови (за живот) распоред. — Свему томе Ченгић начин ствара .
НЕБАТЛИЈА. — е м несрећник. — Јунак силан. али небатлија . Ал' велики небатлија .
НЕБОЛЕЋЕ, — прил. немилице, немилосрдно. — Колико га шину неболеће / На серџаду вас му дроб излеће . Те се тако неболеће туку .
НЕСИТ, — а, -б незасит, прождрљив. — И прекиде неситу аждају .

ОБЕСТРЕГАТИ, — ам свр. (без трага) уништити, упропастити. — Он је коња обестрега .
ОБИЈЕДИТИ, — им свр. оклеветати. — Што те Вуче мучки обиједи .
ОБИЛАТ, — а, -о моћан, бројан. — Јел' његова сила обилата .
ОБИСТИ, — обидем свр. (о)пробати, окусит (о јелу). — Би људскога меса да обиду .
ОБЈЕРУЧКЕ. —прил. пуним срцем. искрено. — А гранчицу мира држа. / објеручке ;
ОБРСТ. — а м. (њем.oberst) обрстар, пуковник. — Генерали и обрсти
ОБРШИТИ, — им. свр. настрадати, несрећно завршити. — И свакиће тако да обрши . Како сила царева обрши .
ОБУРВАН, — а, -о разрушен, срушен. — И бедеми турски обурвани .
ОДВРНУТИ, — одврнем свр. одвратити. — Бог велики нека те одврне / Од завјере и замисли црне .
ОДМОЛИТИ, — одмолим, свр. молбом, молитвом добити (нешто,некога). — Кад Милица брата одмолила .
ОЂЕЛО, — а с. одијело. — Нит оваквог ођела од злата .
ОКЛЕ, — прил. одакле. — Окле су му ускочили стари . Но ви окле морачки хајдуци .
ОКЛОПИТИ, — оклопим фиг. ставити у оклоп, опколити са свих страна — И још јавља цијелој Европи / За ту силу која га оклопи .
ОКО, — а фиг. окно; лук моста. — Но зданије на двадесет ока .
ОКОП, — а м. опкоп, канал, ров. — Направили жице и окопе .
ОКРЊАК, — рњка м. остатак поломљеног оружја, крњетак. — Ал' се бори и окрњке вуче ,
ОЛАДИТИ, — им свр. фиг. убити. — Кад је Милош Цара оладио .
ОЛИ. — уп, реч. хоћел ли. — Оли Бошко, миле очи моје .
ОНОМЛАНИ, — прил. претпрошле године, прије двије године. — Ономлани забо нож у леђа .
ОМАР, — ара м. шума. — А живјесмо ко вук у омару .
ОМУТ. — а гомила. чопор. — Такав омут бијесније паса .
ОПОМИЊАТИ, — ем несвр. сјећати се. спомињати. — И да туђи опомињем гријех .
ОПРЕЖИНА. — е ж. доњи дио стомака. — Да оружје јуначке тежине, / Носе жене поврх опрежине .
ОРДИЈА, — е ж. (тур. ordu) војска, маса. — А гледа иг сва српска ордија . Одмах јави у ордију кнезу .
ОРДОНАС, — а м (франц. ordonnance) ордонанс, посилни. — Са својијех седам ордонаса
ОТАЛЕ, — прил. одатле. — Отале се вратио владика .
ОТЕЛИТИ, — се. свр. у изр. некоме се крава ~ поћи за руком, просрећити се. — Мого би се ђаво оженити / И раји се крава отелити .
ОТОЛЕ, — в. отале. — Отоле се Вућић гуслар врну . Отоле је књигоноша поша . Ту је сердар и зове отоле . Па отоле про Царева Лаза .
ОТПАГАВАТИ, — агавам несвр. тријети, издржавати: у изр. свачим ~ бити свега жељан, живјети у оскудици. — Онај који свачим отпагава .
ОЏАК, — ака м. (тур. ocak) фиг. кућа; братство. — Дабогда те Ченгића одива / На оџаку не затекла жива; / Те сад мора оџак Љубовића / Да подноси зулум Лакешића

ПАДИША. — е м. (тур. padisah) турски цар. — Муштулук ти велики падиша .
ПАЛАЦ, — палца м. (итал. palazzo) палас, палата, дворац. — У Иванов палац на Ободу .
ПАЛОШИНА, — е ж. двосјекли мач. — То изрече палошина сину
ПАМТИША, — е м. особа доброг памћења. — И питаше дробњачке памтише .
ПАНЦИЈЕР, — а. м. (итал. panziera) ратнички оклоп, панцир. — За оклопе и за панцијере .
ПАЊКАТИ, — ам несвр. оговарати, клеветати. — Мучки пањка Милоша витеза .
ПАПАЗ, — а м. снажан, јак човјек: силесија. — Храни папаз хиљаду оваца .
ПАСАТИ, — ам свр. проћи. минути (о времену). — Али скоро но мјесеца паса .
ПЕЛ, — н ж. педаљ: мали дио простора. — И пед наше не притиште земље
ПЕТРАХИЛ, — нља м. (грч.) епитрахиљ. (дио одјеће коју православни свештеници носе сприједа о врату за вријеме вршења обреда. — И петрахиљ светитеља Саве .
ПЕТСТОЉЕТКА, — е, ж. пет стотина година: фиг. петвјековна историја, — Него гусле. српска петстољетка
ПИЗМА, — е ж. (грч peisma) мржња. злоба. пакост. — Није знао шта је пизма и клевета
ПИЛИЧНИК, — а м. нико. ниједан. — Пиличника жива не умаче
ПИСАТИ. — пишем несвр. озбиљно схватати. цијенити. — Војска силна али је не пиши / Старци дјеца. голи као миши
ПЛАНУТИ. — ем свр. нагло поцрвењети (о лицу) — Плануше им лица од жалости .
ПОГАН, — и ж. и м- (лат. paganus) неваљалац, нитков, нечовјек. — Привуче се поган из буџака .
ПОГАНСКИ. — прил. на погани начин. неваљало, нељудски. — Поступате јадно и погански
ПОГАНСКИ. — а. -о који има особине погани, нечасан, неваљао, — Због његова рада поганскога . — Ви сте неког поганскога сина
ПОДАПЕТИ. — подапнем, затегнути (намјестити кожу на гусле) — Ископа га и кожом подапе
ПОДИНА. — е у изр- као са ~ склизнути, брзо и лако пасти. — Одлеће му глава ко с подине / Погуби га Југовић Војине
ПОДИНАТИТИ СЕ, — инатим се свр- одговорити инатом, заинатити се. — Но се са мном подинати / Ал' ће главом да је плати .
ПОМЕТ. — а м- у изр- бити вјетру на ~ бити злу на удару. — Остах сваком вјетру на помету
ПОНТА. — е ж. (итал. punta) узвишење, видно мјесто уопште. — На високу пред Марсељем понту
ПОПАЗИТИ, — им свр. запамтити, испоштовати — Моје добро не шће попазити
ПОСРНУТИ. — посрнем свр. спотаћи се, клецнути (о коњу). — Кад му Ждралин паде и посрну
ПОТУРНУТИ. — ем свр. запоставити, одбацити. — А стару је потурнуо мајку .
ПОТХАРАЧИТИ. — арачим – им, свр. наметнути харач, поробити — И да Црну Гору потхарачи
ПОУЗДАЊЕ. — а с. вјера, сигурност. — У њих слабо поуздања има .
ПОША. — е ж- повез око главе. марама в. чалма, турбан. — Каква му је око главе поша . В. и турбан. чалма.
ПРЕЂЕ, — прил. прије. раније — Што то нико није мога пређе
ПРЕТИЈЕК, — а -м. пресретање — Про Санџака у претијек лете
ПРИЗИРАТИ (СЕ), — ем (се) несвр- привиђати, причињавати се — Братске ће се кости призирати .
ПРИПУЧИТИ, — им свр- ставити (намјестити) на нешто. — Поред њих је Шарца припучила
ПРИСМАКАТИ — исмачем несвр- јести помало смока (мрса) уз суву храну (хљеб). — Ђе се с хљебом ништа не присмаче
ПРИТАКНУТИ. — итакнем несвр- фиг- допринијети нечијем лошем положају (при)додати нечијем злу и сл. – Нит на душу, душманина мака / Нити у зло нечије притака .
ПРИТУЋИ. — учем свр. дотући. усмртити. — Ко ће кога први да притуче .
ПРЛО, — а с. окомито земљиште (без растиња) које се осипа — Но су ово прла и потоци .
ПРОКОП. — а м- ископано мјесто за темељ неке грађевине; фиг. кућни праг . — Без икога у кршном прокопу
ПРОЧЕЉЕ. — а с. чело стола: почасно мјесто. – Опет гуслар сједе у прочеље
ПРСИМИЦЕ, — прил. храбро. на јуриш, истуреним прсима — Хоће на град прсимице . Да дрскога нападача / Дочекају прсимице .
ПУСАТ, — а м (тур.) пуна коњска опрема — И алата коња под пусатом .

РАЗЈАГМИТИ, — им свр. брзо заузети, уграбити, освојити. — Ђе му Срби војску разјагмише .
РАЗИ, — прид. нелром. (тур. razi) вољан, расположен, рад. — Јесте ли нам Црногорци рази .
РАЗМАКНУТИ, — размакнем свр. растргнути, раскомадати, убити. — На крвника јуре без опреза, / Да размакну Милоша витеза
РАЗМИНУТИ СЕ. — разминем се свр. проћи, завршити се —Али људи око Мине / Шћагу да се то размине То се без зла неће разминути
РАЗРЕДИТИ, — разредим свр. распоредити, размјестити, разврстати. — Разреди се војска и господа — Кнез разреди војске да се туку .
РАЗРЕЂИВАТИ, — еђујем несвр. пјесн. распоређивати. — По Косову војску разрећује .
РАЗУРАТИ СЕ, — ам свр. уништити се, упропастити се (имовно). — Немојте се разурати. / У памет се добро Турци .
РЕГИМЕНТА, — е ж. (франц. regiment) војн. пук. — А њемачке силне регименте .
РЕМЕТЛИ, — прид. непром. рахметли, покојни. — Од нашега реметли спахије .
РОГИТИ СЕ, — рогим се несвр. фиг. љутити се, жестити се. — Рим се роги и град Будимпешта

С(А), — предл. због. — Све је ово с вас двојице било . И велико царство изгубише / Све с неслоге и са себичности .
САВАРДАК, — ака м. колиба купастог облика од дугачких дебала. — На чечаре и на савардаке У пећине и у савардаке
САИБИЈА, — е м. (тур. sahib) господар, газда. — Не познаје саибију на се
САЛЕЋЕТИ. — етим свр. напасти, устремити се на некога. — Салећеше војводу Милана .
САМОКРЕС, — а м. врста пиштоља. — На самокрес турио десницу .
САРГИЈА. — с ж. (тур. sargi, завој, платно.) прекривка седла. — Сијева му сабља из саргија .
СВОЈШТИНА, — е ж. рођаштво, својатање. — Та својштина наша пропала се .
СВРНУТИ, — сврнем свр. одвојити. скинути, згулити (о месу). — Онда сврну од угича плеће .
СЕИЗ, — а м. коњушар. — Ченгић викну на сеизе .
СЕКАТИ СЕ, — ам се несвр. борити се, препирати се. — Секаше се два мјесеца пуна .
СЕЛАМ, — ама м. (тур. selam) поздрав. — Што им турски селам назва није . Не назива алећи селама .
СЕРАТЛИЈА. — е м. (тур) серхатлија тј. крајишник, гриничар: јунак на гласу. — Ђе би нашла сератлије таке . СЕРАШЋЕР. — а м. (тур. serasker) главни командант: силник, моћник. — Напарави се царев серашћере . Серашћеру, царскоме кавазу .
СЕРДАРИТИ, — ердарим несвр. бити главни, газдовати. — Овуда би сердарили Турци .
СИГУРАТИ. — ам свр. припремити. спремити. — Није лако харач сигурати
СИНЏИРЛИЈА, — ж. у мн. повезана пушчана пуњења. — Убише га синџирлије . А у њима зрна синџирлије .
СИРАК, — ака м. сироче, сиротан . — На Алију, мојега сирака .
СЈАЗИТИ СЕ, — азим се свр. скупити се, окупити се (о људима). — Цијела се престоница сјази .
СКИПТАР, — тра м. (грч.) украшена владарска палица, жезло. — Скиптар носи адмирале Прица .
СКОНТАТИ, — ам свр. фиг. срачунати, повезати, смислити. — Све то Милош кад наједном сконта . Виђе Турчин паметно не сконта .
СКОРОВЕЧЕРЊАК, — а м. одскорашњи богаташ, скоростек, скоројевић. — Од Турчина скоровечерњака .
СКУЧИТИ, — им свр. фиг. савити, снизити; умањити. — И да славу Лазареву скучи .
СЛУЧИТИ се. — им свр. догодити се, десити се. — Но да видиш шта ће да се случи .
СНЕБИВАТИ СЕ. — ебивам се несвр. срамити се, стидјети се. — А он да се снебива кроз Млетке .
СОКАК, — ака м. фиг. пролаз, пут. — Сокак брже, османлије Турци .
СОЛОЉЕБНИК, — а м. онај са којим се једе со и хљеб, пријатељ. — Петар браћу и солољебнике
СОФРА, — е ж. свечана трпеза: ручак. — И ено га у дно софре доље .
СПОР, — а, -о дуготрајан; дуговјек. — Но нијесу такви људи спори .
СПРЕМА, — е- ж. опрема. — Без икакве спреме и начина
СПРШТИТИ, — им свр. фиг. уништити, убити. — Чело мршти, Новицу да спршти .
СПУЧИТИ, — им свр. отићи (обично далеко). — Неће Ускок да се турчи, / На Цетиње право спучи .
СТЕГ. — а м. застава, барјак. — Стег носаше спрема главе своје .
СТИМА, — е ж. чашћење, част. — То је стари адет и навика / Прва људска стима и одлика .
СТРВ, — а м. и ж. фиг. траг, помен. — Ал' Бауку ниђе стрва .
СТРВАТИ, — ам свр. пјесн. уништити, сатријети. — Који стрва главу Асан-бега .
СТРЖ, — а (бот. Quercus sessiliflora) врста храста. — Окапала на стржево коље .
СТРН, — и ж. стрниште, стрњика. — На откосе ил' на стрну .
СТРУГА, — е. ж. врата на тору: тор. — Ни за стругом мала ни наваке ; у изр. пресушити ~ уништити некоме мужну стоку (овце). — И пресуши тридес' струга ; отворити ~ отјерати. плијенити овце. — Отварали струге и авлије .
СУРВАТИ СЕ, — ам се свр. фиг. пасти: нестати. — Кад се сурва црногорски престо .
СУРЉАТИ СЕ, — ам свр. скотрљати се. стропоштати се. — Сурљају се змије око пута .
СУСТОПИЦЕ, — прил. у стопу, у корак. — Залуд иша сустопице, / Поред Мирка и Новице .

ТАВЛЕНИК, — ика м. коњ из тавле (штале), шталски коњ,. — Док ево ти хата тавленика
ТАИН, — а (тур. tayin) (војничка) храна. — Нема нико таин да добачи .
ТАЛИЈА, — е ж. в. талик. — Љубовића послужи талија .
ТАЛИК, — а м. срећа. — Или талик земље наше .
ТАРКАТИ, — аркам несвр. подстицати да боље гори (о ватри) фиг. отпочети ватру из оружја, паљбу. — Кад им стану таркати бадњаке .
ТЕВТИСАТИ, — ем свр. насилно умирити. поробити. — Те похитај Дробњак те тевтиши .
ТЕМЕНИСАТИ. — ишем несвр. покоравати се. клањати. клечати. — Да га сретну, да му теменишу .
ТЕРЋИЈА, — е ж. теркија: коњаников прибор (покровац, кабаница и сл.). — А примрзле гаће од терћије . В. и саргија.
ТЕФТЕР, — а м. (грч. diftura, тур. defter) биљежница. књига; попис — Тако Турци у тефтеру држе... — Тако њима на тефтеру пише... — Ил га више у тефтер не пиши ; Причешћују војске без тефтера .
ТОКЕ, — тока мн. металне плочице које су се носиле на грудима као украс и заштита. — Добре токе и нову доламу . С Осман-паше жива токе свука . В. и кабаре.
ТРЕВИТИ СЕ, — им се затећи се (на одрећеном мјесту). — Тревио се бјеше код Москова .
ТРСИТИ. — им свр. фиг. склонити, отрести, одбацити; у изр. ~ ђавола с врата завршити, свршити (са неким). — Па те послах да их згазиш / И ђаволе трсим с врата .
ТУМОЛ, — а, -о таман, мутан, тмол, тмаст. — Ноћ бијаше мрачна тумола .
ТУРБАН. — ана м. повез око главе и феса. — И ја носим турбан око главе . В. и поша, чалма.

ЋАБА. — е ж светилиште. — Ту је српска подигнута ћаба
ЋЕМАН, — ана м. (тур. kemal) младост. пуна снага. — Да су мени браћа на ћеману .
ЋЕМЕР, — а м. мушки појас са преградама за новац. — И натури блага у ћемере .
ЋЕНАР, — ара м. (тур. kenar) врста танког платна. — По кошуљи од танка ћенара .
ЋОСАТИ СЕ, — ам с; спрдати се. ругати се. — Сва ће Босна томе да се ћоса . Ћосаше се Милошу и Марку .
ЋУЛАФ, — афа м. (тур. kulah) турска капа: у изр. одлетио изгубио главу, погинуо. — Многоме је ћулаф одлетио .
ЋУРАК, — рка м. (тур. kurk) огртач постављен крзном, кожух. — А зелени ћурак пригрнуо .

УВРЋЕТИ, — тим свр. у изр. ~ у уши — убиједити, увјерити (у нешто). — Кад Његошу доушнци / Уврћеше то у уши
УГИЧ, — а м. ован предводник. — Онда сврну са угича плеће .
УГОНЕТАТИ, — онећем свр. добро предвидјети, потрефити. — Али паша није угонета .
УГРЕЗНУТИ, — ем свр. фиг. случајно наићи, набасати. — Док угрезну у љуту засједу .
УГРЕНТАТИ. — ам, свр. смјело, на ризик ући, загазити — У планине пусте угренташе .
УДРОБИТИ, — у изр. у много ~ лакомо поступити покушати немогуће. — У много је био удробио / Те је своју главу искобио .
УЖЕ, — ета с. стара мјера за дужину (око м) — Пред амбисом од дванаест ужа .
УЗА, — узла м. узао, (мртви) чвор; у изр. завезати узао — направити преступ, показати самовољу. — Па ви какав завезасте уза / Кад узесте Боку од Француза .
УЗБУНИТИ СЕ. — узбуним се свр. узнемирити се, ускомешати се. — Сви се царски узбунише гости .
УЗИЦА, — е и;. комад конопа. ужета: у изр. спустити се на узицу ~ повјеровати. — Ђе Милоша нађе и Вујицу, / Да се њима спустиш на узицу
УЗОЧАС, — прил. наопако, на несрећу. — А узочас испрошена била .
УЗУР, — ура м. безбрижност, мир. — Цар немаше зевка ни узура .
УЗУРЛИЈА, — е м. готован (обично кад се дохвати снаге) помамник, силник. — Такве су ти турске узурлије .
УКЛИЊАТИ СЕ, УКЛИЊАМ СЕ, — несвр. послужити за уклињ, бруку, срамоту. — Могла би се срећа излињати, / И с твојом се свадбом уклињати .
УЛАК, — ака м. гласоноша, писмоноша. — И пише ми Турчин по улаку
УНКАШ, — а м. (тур. onkas) седло — А нешто му виси о ункашу Са сломљеном сабљом о ункашу .
УПЛЕКАТИ, — ам (итал. implicarsi) свр. I. утиснути, угурати. — Да кнежеве у народ уплекам . II.. ~ се силом се умијешати у неки посао. — Уплеко се те везире лаже
УЧИТЛУЧИТИ, — им свр. претворити у читлук. поробити. — И да Црну Гору учитлучи . В. читлук.

ФИС, — а м. (алб. fis) сој. кољено. — Какве женске и каквога фиса .
ФЕРМАН, — ана м. султанова наредба. указ. — И носимо царева фермана . Кад је наша земља под ферманом .

ХАНЏАР. — ара м. врста ножа (савијен и у корицама). — За ханџаре. копља и гадаре . Док ханџара стаде звека . В. и црносапац.
ХАР. — ара м. ахар, двор. — Па се хвале на 'хар Мушовића .

ЦВИЈЕЉАТИ, — цвијељам несвр. растуживати, жалостити. — Да цвијеља самохране мајке . Пишеш мегдан и цвијељаш мајку .
ЦРНОСАПАЦ, — пца м. врста ножа, в. ханџар. — Међу њима црносапац / Вас од срме и мазије . Да ту траку пресијече / Рамовића црносапац .

ЧАВЛЕНИК, — ика м. (само у НП) пут којим иду потковани коњи. — Стаде тутањ друма чавленика .
ЧАИСАТИ, — ишем свр. дисати, живјети. — Е не могу више чаисати .
ЧАЛМА, — с ж. платно које се обавија око главе, феса. — А замота око главе чалму . В. и поша, шурбан.
ЧАМАТИ, — ам несвр. каснити. — Славе Васкрс који чамат неће .
ЧАМИТИ, — им несвр. живјети у чами. мртвилу, осами. — Ђе Брђани чаме и Ускоци .
ЧЕВРЕНИСАТИ, — енишем несвр. (и чеврмисати) фиг. заклонити, добро намјестити; — Чеврениса у заливу лађе .
ЧИКАТИ, — ам несвр. изазивати — Он ме чика и ја имам вољу .
ЧИТЛУК, — а м. (тур. ciflik) беговско, богато. добро имање. — Ово да су луке и читлуци . В. и учитлучити.
ЧЕЧАР. — ара м. закржљала шума. — На чечаре и на савардаке .

ЏЕНЕТ, — а м. (тур.) рај. — Гусле узе. а отрије сузе. / Кад запјева на оном свијету / Чак су Турци чули у џенету .
ЏИДА, — с ж. а. држач. барјака. — Сломи му се на Граховцу џида . б. барјак, застава. — У намету стоји џида црна .
ЏУЛУСА, — е ж. свађа, невоља — Ал' јој мајка не да без џулусе .

ШЕШАНА, — е ж. врста старинске пушке (са шест спиралних жлијебова на унутрашњем зиду цијеви). — У руци му шешана запета .
ШИЗМА, — е ж. (грч.) неслога. раскол. — Да међу нас нема мржње,/ нити шизме .
ШИНУТИ, — нем свр. снажно ударити. — Колико га шину неболеће . И једном га буздованом шину ,
ШЋАГ, — . л. једн. имперф. гл. „шћети" хоћах.— Шћагу ову турску крвопију / Да сахране у Аја Софију .

Mega Menu

Mega Menu

Укупно приказа странице