У Бањане у село Црквице,
Ту су кости Тодора Бјелице,
И Пећина ледна постојбина
Ђе је Тодор двадесет година
На студено камење ноћива,
И молитве Богу упућива,
О сувоме љебу и о води
Великоме Богу да угоди
Ту му капље, ту му подавире
Ту му трошно тело одумире
Ал духовно заради богатство,
Да се смири у небеско царство,
И постаде искушеник славни,
На великој Бањској Висоравни.
Неби наша у Атонској Гори
Таква Луча Божанска да гори,
Као ова из Црквица села
Што направи три велика дјела,:
Цркву, школу и вјечиту воду,
Да му живи име у народу.
Да пркоси демону и суши
Благо Њему и његовој души,
Дисао је духом божанскијем
Те властима смета земаљскијем,
И на то их црни врази уче
И Тодора одоше да муче,
У Пећини у ледној „Палати"
Мучише га Књажеви Џелати
Пећину му кућу разурише
И напоље старца истурише
Везали га у љуте вериге
И свете му сагорели књиге,
Пребијали мученичко тело
За његове подвиге и дјело,
Ал Бог тога бесуднога дана
Казнио је сва три капетана
А Тодора одведе са земље
Да почива у рајско насеље...
|
