 ИСТОРИЈУ Мало се која битка у нашој новијој историји толико урезала у народно памћење као мојковачка. Ушла је у легенду одмах после Првог светског рата, а заједно са њом и народни песник Радован Бећировић Требјешки. >>>ОПШИРНИЈЕ<<< |
 Чедо Стевановић, из села Осреци код Манастира Мораче, знао је на изуст и сачувао од заборава свих девет стотина стихова песме коју је одмах након атентата у Марсељу испевао ненадмашни мајстор епског десетерца новијег доба - Радован Бећировић Требјешки >>>ОПШИРНИЈЕ<<< |
  - То што је тротомни избор његових стихова у Црној Гори буквално плануо за само један дан најбољи је доказ да је његова „епска лира" и даље непревазиђена >>>ОПШИРНИЈЕ<<< |
 Лист "ГУСЛЕ" бр. 23 (2011) Пише: Славко Јекнић |
 Током дуготрајног трагања за оригиналом пјесме хаџи Радована Бећировиha Требјешког о погибији Краља Александра Карађорђевића, односно атентату у Марсељу 9. октобра 1934. године, књигом која је објављена три мјесеца касније, почетком јануара 1935, главни ослонац и нека врста консултанта и рецензента био ми је мој комшија и пријатељ из морачког села Осреци, Чедо Стевановић, човјек који је ту пјесму научио чим се појавила из штампе и памтио је све до изненадне смрти 1994 - човјек који је и сам умио лијепо и вјешто срочити епски десетерац. >>>ОПШИРНИЈЕ<<< |
 Вучедолска битка је инспирисала познате романтичарске пјеснике (књаза Николу, Љубу Ненадовића, Јована Јовановића Змаја), а нарочито наше хроничарске пјеснике - епске ствараоце . Међу њима се посебно издваја Радован Бећировић Требјешки (1898-1986), последњи српски епски бард и - свакако - најрепрезентативнији представник новије, гусларско-десетерачке епике у српском народу. >>>ОПШИРНИЈЕ<<< |
 Лист "ГУСЛЕ" бр. 30 (мај 2017) Бећировић ce најчешће обраћао Гуслама да га инспиришу да опјева велике догађаје и личности српске историје, истичући да је од њих још у мајчином крилу слушао о славној прошлости и о свему ономе што је забиљежила наша класична епика >>>ОПШИРНИЈЕ<<< |