МИРКО МАЛИШИЋ

Погинуо као комита на Лукавици 1917. године


Крнову је сестра Лукавица,
Гдје још турска кука кукавица,
И нариче аге од Никшића
А проклиње Радојев Савића!
Тудије је многа крв пролита,
За вријеме Швабе и комита,
Ту је витез Малишићу Мирко
На ордију швапску уризико.
Са двадесет друга биранија,
Ту се нико курталиса није!
Од патроле испред дивизије!
Али нема Мирка Малишића,
Из Главице из Бјелопавлића,
Да затвара друме с комитима,
Разнешен је на бајонетима!
И ено му и данас гробнице —
На врх равна поља Лукавице
Да се диве покољења нова,
Каквијех је било соколова!