Сељанка је родила Његоша
Кара-Ђока и кнеза Милоша
Синђелића и Томановића
Павловића и Вукаловића
И војводу Мирка Петровића
И Губеца и Острошког свеца
И Вукове из Горског Вијенца
И Вишњића Филипа слијепца
Па Сочицу и бана Новицу
Командира Радовић Јовицу
С Чева равна Перкова Стевана
А од Гацка Зимоњић Богдана
И Радова Сулу из Комана
С крај Бањана Вука и Шћепана
Из Бањана Ћетка и Максима
Од Шарана Тривка и Јоксима
Шибалије два ведика брата
Од Мораче Мину и Мијата
Барјактара Вуксановић Маша
Бећирова Рада стотинаша
Од Роваца Павла и Павића
Од Пипера Радојев Савића,
И Мушику из Братоножића
И Милића Ђуљу Ораховца
Јел бољега било Црногорца?
И силнога Миљана Вукова
И војводу Илију с Лукова
Два сердара Шћепана и Ђока
И Кузмана и Гиљена Јока
Од Завале Пилетића Јола
Од Бијеле командира Шола
Од Пошћења Прото-Попа Гола
Два Новака и с Медуна Марка
Из Главице Јова Пајовога
И Лакића Мирка Токовога
Два ускочка Петра капетана
Правосуђу Церовић Грубана
Из Цеклина Кења Станковога
Од Дробњака Јова Кекинога
Милована сина Перишина
И војводу Мијајла Нишина
Мијаила Луковца витеза
Перјаника Петровића Кнеза
И сердара Радовић Јагоша
И Војводу Бојовић Милоша
Од Црмнице Стругара Ивана
Од Острога Поповић Јована
Па Николу попа из Брскута
И мудрога Рогановић Шута
Од Грахова Даковић Јакова
И Хајдука Ђаур-Бабу Шука
Па од Плане Шоботу Авдића
А од брда Тодора Кадића,
Какви бјеху Ускочки Чардаци
И на њима крвави јунаци
Све са села Чобани сељаци
Што за цара немараху ништа
А имаху логор у Љевишта
Ускочили са стотине страна
Код Ускока браће Требјешана
Те су тамо зимовали зиму
И слободни били ка у Риму
Док окопни снијег у планину
Онда чете низ Херцеговину
Па ко да им наброји имена
Великијех људи и племена
И ко би им јунаштва описа
Неби брате Балзакова миса
А не рука старца самоука
Што је много претрпио мука
Да је карта Ћемовска равница
А мастило ријека Рибница
Да је перо више од Румије
А да Ловћен писати умије
И да му је Његошева рука
А звијезде словенска азбука
Па да пише за једно столеће
Спрема сунца небеске свијеће
И не бише могли да опишу
прошлост нашу у свијет највишу
Да су Гусле по Косова Луга
А гудало седмобојна Дуга
Да су струне са Маркова Шарца
Да је кожа са Мусина Јарца
Кад би Коњиц направили свеци
Ка мост нови на Малој Ријеци
Кад би уз њих пјева Пелев Бријег
Не бих мога избројити свијег
Те Чобане што чуваше Овце
А вођагу у бој Црногорце
Чобани су бивали војводе
И ковачи јуначке слободе
Носили су Колајне о врату
Са Његошем били у сенату
А примали од Русије плату
С владарима преговор водили
И свезане паше доводили
Са везира главе доносили
И јали су мисирске Хатове
Царевима ишли у сватове
У Латина заимали благо
Издизали ђе је њима драго
Милош овце остави у Шару
Незван оде у сватове цару
И да не би њега и Кулаша
То би била црна свадба наша
Па велики војвода Дрекале
За њиме су горе лелекале
Кад погибе код оваца старац
У крваву планину Рикавац
Је ли Никац од Оваца доша
Те друг поста Обилић Милоша.?
Славили су Божић и бадњаке
А Овнове пекли на саџаке
Доносили лова из планина
Пили мрка уз рамазан вина
Сад нит има Чобана ни струга
Свак се томе занимању руга.
И стиде се мајчина млијека
Јел им село била колијевка?
Сви градови на свијету што су
Сељачкога поријекла то су
И Рим древни у прастаро доба
Сељачка је била насеоба
Ту је била Ромелова кућа
Оплетена од љескова прућа
Покривена сламом ржаницом
Замазата земљом црвеницом
Ђе му бјегу овце и торови
Ту су данас Папини дворови
Па град Котор перјаница Боке
Ту је било пландиште за стоке
Ту ђе бјегу колибе сељачке
Град постаде одбране јуначке.
И Бог сами на земљи је бира
Син да му се роди код Пастира
Да му Јасле буду колијевка
Да га свијет слави довијека.
Црна Гора сељачка држава
Каке страшне муке издржава
Иду с гробља кући пјевајући
Све у јаду добро чекајући
Пет вјекова тешкијех столећа
Горела је под Ловћен свијећа
Ни вјетрови с ајфелове куле
Нијесу је могли да истуле
|
