Ка' вук гладан на пропланку,
Без имања и без куле,
Живио је у брдима
Нешков Вуле, Вуле, Вуле.
Посјеко је шесет глава
И живијех десет свеза,
То је Вуле Нешков мачем
На џевердар свој зареза.
Са Турчина мртва није
Ништа скидо нако главу.
Величина, таква, збиља,
И припада горском лаву.
И кад су му главу сјекли
Ни тада се није препа
Као да је брат Стојанов
Ил' Лазара Пецирепа.
На гроб му је написао
Кнез Никола оног дана
Да му није у јунадптву
Брђанина било равна.
|
