Поезија то је Искра света
Осмјех сунца осмјех неба плава
Надахнуће надземаљског свјета
Која лети изнад заборава
Отео си санку заборава
Многе свјетле слике из давнина
Гдје је чојство поштење и слава
И примјери људскије врлина
Твоје пјесме цвјеће српских гора
И Божури тужнога Косова
У вијенцу прекрасних божура
Са ког мири слава Србинова
Распламсале луче са мрамора
Из прошлости блиске и далеке
Као да су виле с Дурмитора
Све сабрале у буктиње неке
Нека прате млада поколења
Славну прошлост из витешких дана
Кад забрује струне са гусала
Сјећаће се старца Радована
|
