Када гусле преко крила ставим
На све старе муке заборавим,
И уморну снагу опоравим.
И највише кад се разочарам,
Узмем Гусле па се разговарам,
Кад ми оне на крилу зајече,
Од сваке ме болести лијече,
Кад поменем Косово и Вука,
Задрхти ми гудало и рука,
На вечери како завардаше,
Кад Милошу Лазар наздрављаше,
Ал Муратов случај кад повежем,
Глас подигнем а гусле притежем,
Па ми срце у грудима пјева,
На мукама како је зијева,
Ко да такве људе обожава,
Ко слободе туђе угрожава,
И краљ Шведски онда на Полтави,
Што Русима оружје остави!
Наполеон и Виљем су тако,
Оба пошли путем наопако,
Па и Хитлер и његова сила,
Сломио је на Балтику крила,
И нацију јаку и велику,
Оставио у вјечноме мраку,
И сваки ће тако да обрши,
Који људске односе прекрши,
Ето куд се у прошлости занијех,
И да туђи опомињем гријех,
Но слушајте наше гусле миле,
Које су нас надом кријепиле,
Кроз велика и бурна столећа,
Биле су нам утеха највећа,
Послушајте гусле и гуслара,
Људска душа нек ви се одмара.
|
