Кроз вјекове и мрачна столећа,
Србина си на борбу подсјећа,
Код народа вјеру одржава,
Да ће српска васкреснут држава
Кроз највише невоље и муке,
Кроз олује и кроз карамлуке,
Дизали сте устанке и буне,
Против страшне Отоманске круне,
Кад је Србин највише стрепио,
Гуслар га је надом кријепио.
Оштрио је пјесмом јатагане,
А Гуслима лијечио ране.
Докле сину зора и свануће,
И крвника ишћера из куће.
И кад наста пјесма и весеље,
Опет гуслар сједе у прочеље.
Али им је остало у крви,
Ко ће бити потоњи ил први!?..
|
