Окле ти је била
та обична флаша
и зашто је љубиш
о старино наша?
Ово ђецо није —
флаша него Купа,
Да ви само знате
колико је скупа
Е је она виша
Но Во нечи с ражња
То се у њој зове
Поклоњена пажња,
Ово ми је посла
Друг старих војвода
И низашто небих
Ту здравицу прода!
Ово ђецо није
посла кому драго
Него стари витез
што живи на драго!
Нико његов није
туђе пете лиза
То је врат којега
не привија криза!
Кућа му је тамо
покрај Дукље града
И под старост живи
од зноја и рада?!
Винограде копа
и оре и коси
А Легију Части
око врата носи!?
А испод ње брои
осамнајест рана
Од куршума љутих
и од јатагана!
Руком својом сије
жито у Дољане
Слично оном старцу
Са Јасне Пољане.!
Ова Купа није
попиј па је стуци
О њој ће те моји
пјевати унуци:
„Из ове је купе
пио вино Деда
и ђеци је својој
у аманет преда
Добио је некад
пуну мрка вина —
Посла му је стари
ОРО из планина —
Бенерал и витез
Са Солуна Соко:
Поглавица брцка
МИРАШЕВИБ ЂОКО
Тако ћете ђецо
ви зборити негда
О антици овој
коју сам ви преда,
Коју ми донесе
наш племеник и брат
Из Мораче тврде
Сердаревић Мијат
О они су оба
јунаци на гласу
А ја ето немам
Ни бритве о пасу
И опет ме људи
на далеко виде
Једно мртво биће
Што по земљи иде! ?
|
