Тако, тако, барјактаре,
Књаз Никола Тулу рече
Кад силнога Агди-бега
Под Пресјеком посијече.
Ко ће Вука ухватити?
Кад умакне једном-више;
Јуначке га хитре ноге
Кроз планину унијеше,
Унесе му русу главу
И нишане царске с врата
И бегово благо пусто
И још сабљу сву од злата.
Но када се јунак ови
У Морачу здраво врати
Ко заслуге да изброји,
За оџак му обилати
Често пута гостоваше
На мушира Божа дворе
И награде добијаше
Од владара Црне Горе.
Зато што је врат пресјека
Стамболскога харачлије
И на себе нам изведе
Морачкога мегданџије.
Богат новцем и јунаштвом
Ка иједан тога вакта,
Четрдесет или више
Пројахива свога хата
Све што треба он је дао
Од јунака што се иште
А често је пута биво
Сиротињско уточиште!
|
