Под зеленом Романијом
Ђе се двије војске клаше
И твоја се сабља сломи
Ускочкога четобаше.
Ђе сто снага ускочкије
Пред отпонце бечке паде
Колико се копља сломи
Докле и ти главу даде.
Да се прича у вјекове
За то црно мегдан поље
У сметове од костура
Имаше ли главе боље?
Ни по пушци ни по ножу
Ни по срцу јуначкоме
Докле руса глава сину
Сабљоноши ускочкоме!
На гласинцу крвавоме
У најпрве кад си стига
Споменик си с јунацима
У облаке мутне дига.
Из вашије гробова ће
Ловорове гране расти
А нова ће покољења
Броити вас у суд части...
|
