Кад су Цару додијале даве
За зло тако и дане крваве,
Кад се ћесар видио намуку
Почео се вртат на окуку,
Како да се извуче и спаси
Да га свијет јадом не огласи.
Би да нове законе доноси,
Да се тога јада отароси.
Па је Крунски окупио Савјет
Ка што му је више пута адет,
И отпоче престону бесједу
0 тешкоме у Боки нереду.
И паметно пред свима говори:
,,Почела је кућа да нам гори
То нијесу догађаји прости,
Но питање Српске народности.
А што живи у срцу и души
То не може сила да угуши,
Кривошије племе на граници
Постадоше љути Устаници.
Они су нам нашли закучицу.
Да ухвате Слона на удицу.
Па и на то морамо контати
Могло би се клупко одмотати,
И Словени пушке докопати
И наша се кућа ископати.
За будале савјет не пријења
Нит се закон без нужде мијења,
Сви крзмају Устаници на ме
Због толике крви и галаме.
Ко ће мрава у влачег свезати?
Кол у врећу маглу завезати?
Кол пронаћи тајне Црногорске?
Кривошија и Боке Которске".
Па дозива Родића Гаврила
,,Генерале узданице мила
Ти си Србин словенске наццје
Да командант будеш Далмације,
Да умириш племе Кривошије
Да се тамо љуцка крв не лије.
Сад друкчије не можемо ништа
Нек се враћу на огорелишта,
Кад се народ на згаришта врати
Сва општета ратна да се плати
Нећемо их у солдате звати
Сва ћемо им стара права дати,
А законе нове опозвати
Ти ћеш њине кнежеве дозвати
И уготвор о миру напиши
И у име Царево потпиши.
,,Пушти нека крива тече Дрина"
Кудије је текла од старина
Ту се савјет цијели сложио
Како им је Фрањо предложио...
|
