У МОЈКОВАЧКИМ ГОРАМА НА ЂУРЂЕВ ДАН 1927. ГОД

п ј е с н и к


Што ме неке мисли море
Ум да ми се обестрви
Кад Брсково град погледам
Што га диже Урош први
И кад видим кроз планине
Развалине тужне слике
И трагове стародревне
Дубровачке републике.
Еј, стар ли је свијет ови,
Какав ли је вакат био
Кад се овдје први перпер
Под двоглавим орлом слио?
Шта да мислим, куд да лутам
У старине непрегледне,
Но да тражим надахнуће
Из потоње битке једне.