Књигу пише скупљена господа
Изабрана по вољи народа,
Из бијела Подгорице града,
Ђе је негда цар Немања влада.
Па је шаље Карађорђевићу,
Владаоцу, српскоме племићу.
А та књига овако му пише:
"Ми видимо нема ропства више,
Данас ево у здравље војника,
И вас, краљу, правога ратника,
Слободни смо сада да речемо,
Себи краља свога да стечемо.
Од Косова до овога дана
Не мицасмо сабљу са мегдана,
Бисмо вјерни земљи и владару,
А живјесмо ко вук у омару,
Без путева и без удобности —
Све трписмо без самосталности.
То је вама познато и јасно,
Да тај живот није држат ласно.
Ми имасмо храбра владаоца,
Чувенога Срба-Црногорца,
Док је био вјеран овој земљи,
Гледасмо га у великој жељи —
Што је хтио, сви смо хтјели тако,
У рад његов нико није тако.
А кад нам је окренуо плећи,
У највећој аустријској срећи
Од тада је изгубио мјесто,
Ђе је славу добијао често.
А ми данас, у име народа,
Црногорци —јуначнога рода,
У јединство ми први идемо
Па да моћни и јачи бидемо.
Црногорске и Србе и Турке
Ми у ваше предавамо руке.
Мис'о жељна што је Црногорца,
Краља Петра ставит' владаоца.
Овај народ жељно јавља вама,
Краљем Срба проглашен си нама.
И сви вјерну клетву полажемо,
Да ми Петра Краља помажемо;
А ми у вас полажемо наду,
Кад уредиш у Београд владу,
Нећеш наше заборавит' крше,
Ђе с' отмице и прогони врше;
Ако буде изрода којега
Да он цара вријеђа својега,
Милост ваша то ће опростити,
Заведени сви се покорити.
Живио нам ти честити царе,
Наша надо и велики даре!
Живио нам наследник будући,
Сачува га Господ свемогући!
Црногорци - љубимо ви дјела.
Никаква их сила не отела!
Црна Гора и Санџак цијели.
Скупа ваше заслуге цијени,
И сретни смо, нико досле тако
Кад виђесмо српску земљу 'вако:
У јединство и велику слогу
Шта нам силе и душмани могу!
Јер петнаест милиона више,
Становника биће да се пише;
Све уједно и на једно мјесто,
Еј, Душане, давно ли си несто!
Сад у Петра гледамо Душана,
Брат да му је, е зар му је мана.
Добро доша нови Немањићу
Јужни царе Карађорђевићу!"
|
