У планини у Јаворку,
Ђе костури многи труну,
Ђе зимују горске виле,
Образом се људи куну!
Има тамо мрамор један,
И гробница једна стара,
Ископата у земану,
Врховима од ханџара!
Ту су Лима сахранили,
Барјактара и јунака,
Бог нека му душу прости,
А Црна му земља лака!
Није Бошко Југовићу,
Нити Комнен од Котара,
Погубили више глава,
Од Лимуна барјактара!
Кад су турци уграбили,
Јоковића кнеза ћерку,
Шутке гором пролазаху,
Да се спасе и утеку!
Нит пјевају,' нит пуцају,
Бајове се чете плаше,
А најпрви пред сватима,
Младожења Хамза јаше!
А Бајо их мрко гледа,
Са његово тридест брата,
И удари на сред Поља,
На турскије триста свата!
Ту је Ћетко ту је Ђурко,
Ту је Лимо соко сиви,
Сам се Бајо чуду чуди,
И јунаштву томе диви!
Ђе угази чета мала,
У толику Турску силу,
Да им турци не одведу,
Јоковића Горску вилу!
Од како су турци зулум,
Учинили били Кнезу,
На конаку и у путу,
Стално бјеху на опрезу!
Пуче тридест џевердана,
А синуше Јатагани,
А триста се коњаника,
Од хајдучке чете брани!
Невјеста је опазила,
Да јој чета помоћ пружа,
Кад се ова горска вила,
Као хајдук наоружа!
Два ђевера погибоше,
Од снахине десне руке,
А млада је с јатаганом,
Ускочила у хајдуке!
И сватови и хајдуци,
Јунаштву се њену диве,
Имајули друге земље,
Такве шћери и одиве?
Замаглило мегдан-поље,
Од прашине и од дима,
Док нагази витез Бајо,
На рањена друга Лима!
Лијева му рука виси,
Преломљена десна нога,
Сто живота кад би има,
Жив остати не би мога!
„Куд је Хамза, Бајо пита?"
„Утека је пут Јаворка"
„Него Бајо, знаш ли куд су,
Два ђевера и ђевојка?"
„Аох Лимо, рано грдна,
Кад изгуби главу русу,
Ти не питај за ђевојку,
Ни сватови турски куд су?"
„Сватови су изгинули,
А многи се разбјежали,
Ђевојка је избављена,
Но ко тебе да прежали?
Видим како око тебе,
Исјечени Турци леже,
Ал не могу прежалити,
Амза главом ђе побјеже!
И ја имам побратиме,
Крвавије девет рана,
Ал ћу хитат дако стигнем,
Од Загорја капетана!
Отиште се с хајдуцима,
Капетана те претече,
Под стољетном буквом старом,
Ту га стиже и посјече!
И то мјесто и дан данас,
Амзина се буква зове,
И ту Лима сахранише,
И остале витезове!
И сад народ споштовањем,
Поред тога гроба иде,
Свијема је част велика,
Да то славно мјесто виде!
Слава нек је јунацима,
Што разгнаше турске свате,
Да онакву Црногорку
У харему не галате!
|
