Кад се Руси наканише
Са Турцима да зарате
Да с Балкана и Бугарске
Проћерају Азијате ,
И пређоше на Дунаво
Цариграду да су ближе
На границу Црногорску
Регуларна војска стиже
Ударише су пет страна
Анадолске љуте злице
И да војске смијешају,
Код вароши Подгорице
Да недаду Црној Гори
Да подићи главе може
Да у такој околности
Московима не поможе
Сулејмана паше ето
На Звиздића куле стиже
Пред њим војска црногорска
Изнад Крсца шанце диже,
Султан га је оправио
И имаје над у њега
Да Алаху Теменише
На гробници Иван-Бега.
Зареко се пред биљардом
Бедевију да одјаше
Ал' Хајдуци црногорски
Крвави му отпор даше
На Крстац их дочекаше
Црногорци као вуци
Али с много погибије
Вратише их натраг Турци
Коће сили одољети
Рекао би гора иде
Повлаче се Црногорци
Докле бољу згоду виде
На пресјеку крв се проли
Али Турци продријеше
И с великом погибијом
У Град тајин унијеше.
Кад у Никшић уљегоше
Ту гаирет турци чине
Ал' Сулејман у град неће
Ни два дана да почине,
Под цијеном од живота
Нек хиљаде глава кошта
Угнати је тајин мора
Јунацима Оногошта
Да цијела Брда спржи
И Острошку ћабу свету
И три војске и три Паше
На Сушицу да се срету
Да се снађу да се здруже
На Цетиње да продуже
Крену паша из Никшића
И широко проће Сливље,
Ал то брате није војска
Него то су Хорде дивље,
Све пред ообом попалише
Све пљачкају што докуче
Мисле да ће амо проћи
Ка низ Дугу што су јуче.
Кад почеше да се пењу
Уз клисуре Планинице
Изненада нагазише
Црногорске јединице
Па када се сукобише
Двије војске двије вјере
Сулејман се Паша нада
На Цетиње да продере.
Пала тама од барута
Поврх греда од Острога
Ко је Србин ко је Турчин
Разузнати не би мога
Поломише Турску силу
Низ Острошке греде стрме
А топови Црногорски
Са Дрмића брда грме
На Њима је Књаз Никола
Он нишани и он гађе
А Сулејман не зна штаће
И како ће да се снађе?
Девет дана крвавије
Од Острога па до Спужа
Ту колико Црна Гора
Турске војске разоружа?
Ту је кажу син и отац
По двадесет глава сјека
Што је догнат да погине
Из Азије из далека
И најпотље заглавише
Око села Шобајића
Да се прича док је луди
И Мјесеца и влашића
Ал' Сулејман још се нада
На Цетиње да одјаше
Ал' му ето Црногорци
Преко Зете прећ не даше
И гледају напремасе
Ђе манастир Острог гори
И силна се турска војска
Испод Спужа улогори
Чекају их Црногорци
И шанчеве и бусије
Докле црни Вран долеће
Са Карпата из Русије
Црни Гавран глас донесе
Да повлаче војску царску
Јер су Руси ударили
На Плијевну и Бугарску
У Плијевној Осман тужи
Они Осман с Вучјег Дола
На часну га ријеч пушти
Са Цетиња Књаз Никола
Да не рати на словене
Он на часну ријеч сједе
И ето га у Плијевној
Ђе од глади коње једе.
И Сулејман с војском оде
На Плијевну да се бори
А крвави траг остави
У чувеној Црној Гори..
|
