Абер ми је тешки доша
Са обале мутне Таре,
Да си душу испустио
Гласовити барјактаре.
Жао ми те љуцки сине
Ка да ти је двадесет љета,
Тебе што си продирао
Кроз хиљаде бајунета.
Колико је Витезова
Изгинуло на све стране,
Ђе се барјак твој лепрша
Домовине легендарне.
На високој Пећаршији
Твој се крсташ барјак вија
И на Скадру и Мојковцу
Мушки си се смрти смија.
Ко је роћен мора мријет
Ал казата ријеч живи
Споменик је твој вјечити
На крвавој Бојној Њиви.
У сто борба и мегдана
Ђе јуначки мач сијева
С барјаком си крвавијем
У најпрве доспијева.
Колико је кућа ваша
Дала људи и јунака,
Имена ви стала неби —
На бедеме од Жабљака.
Ђе ти оста крсташ барјак
Јуначка се сломи џида
Ал витешко име твоје
Умријети неће нигда.
И мене су спријечили
Изнемогли стари дани,
Те нијесам праху твоме
Мога бити на сахрани...
|
