Књаз Никола с Крновске Главице,
Посматраше Дробњак до Ивице
Ђе џамије нема ни тавнице,
Без вјешала турска код Петнице;
На Пушини дробњачкој голготи,
Ђе су многи остали животи.
Књаз питаше Алексића Мирка:
"Ђе посјече старога крвника —
Смаил-агу од села Липника".
"Ено онђе господаре драги,
Врат пресјекох Ченгић Смаил-аги.
На Мљетичку пољу под Ивицом,
Ал' погибе његовом кривицом".
Онда пита Петровићу књаже:
"Ко би овде знао да ми каже:
Ђе су осам погинуло паша,
Ђе је кула Косорић Оташа?
То је био девети војвода
Од те српске куће и порода.
Ко му чува ферман и челенку?"
Књаз залази у прошлост далеку,
И питаше дробњачке памтише
Што њихови стари запамтише:
"Ђе је црква књаза Владимира,
И Друм римски преко Туњомира.
Ђе су били млини Немањића
И бијела кула Балотића,
Грађевине гркиње Марије,
А огњиште Томића Илије.
Ђе извире вода Мукавица,
Ђе је била лавра Јеловица,
И бијела црква Придворица,
Због које су Дробњаци ходили
Те Султана за ферман молили?'
Ал' цар њима учиње на вољу,
Да градити смију богомољу,
Крај зелена Арапова вира
Да их нико са стране не дира?
Књаз је даље у питања иша:
"Ђе је рођен војвода Станиша,
Ђе долази Беришина Лука
И зидине Караџића Вука.
Ђе су двори Ђока Маловића,
И крвава кула Караџића;
Ђе је кула Церовића Бана,
И Кекића Јова капетана.
И ускочка стара чардачишта,
И Морача тврда и Љевишта?"
Па сердара пита Башовића
И старога попа Головића:
"Јел далеко од овијех гора,
Развалина Момчилова двора
И гробница Шибалије старца.
И костури турски под Руданца.
На граници цар Отмановића.
Славни мрамор Трипка Џаковића?“
Онда виђе на Крново равно.
Мрамор један што је побљен давно
Од Никшића Вука Николића,
Од Дробњака Ивана Чупића;
Погибоше двије поглавице
Због пасишта и древне границе.
Онда старе развезаше приче,
Кад дробњаци поломише Криче
И како су потукли Бугаре,
На обали од ријеке Таре,
Силну војску цара Самуила
Што је пошла на Млечиће била.
|
