У Плеади невоља и мука
У јатима горскијех хајдука,
Блиста име планинскога Вука
Миловића Ђаур-Бабе-Шука
Није има бркова ни браде
Ал Турцима задаваше јаде
Те им куле и чардаке пали
Зато су га Ђаур-баба звали,
Слушајући у пусте главице
Како цвиле сужњи из тавнице
У Требињу тридесет Хајдука
А спомињу Ђаурбабу Шука
Шта им Шуко може да поможе?
Не би војске стотину хиљада
Уљећ могла у Требиња града,
Али може Ђаурбаба Шуко
Полако се бедему привуко
С Њим шест друга, ал змајеви љути
И право се апсани упути,
Све разагна засједе и страже
Један оста путе да им каже
Кад убише два мрка џелата
Одвалише од тавнице врата,
Разбјежа се тридес робијаша
Но Лазара Кандића је наша,
Јунак лежи како ће да бјежи
На њему су синџир гвожђа тешка
Он га зграби на плећа витешка
Носи гвожђе и жива костура
На срамоту Кула и пандура,
Зора подне и два прошла сата
А Требињска млатуњају врата,
Стид је турке да то чудо виде,
Како Шуко са четом изиде
И стари се паша разочара
Куд се ђеде тридес тавничара?
Но шта јечи у Требињске Горе?
Да. ли грми да ли Марко оре
Или сабљу од Наковањ проба?
Није то је давно прошло доба,
Но Шукова Ћемерлија крива
ЛАЗАРЕВЕ ОКОВЕ РАСКИВА
|
