Тај крст пуних десетак столећа
На срамотну превару подсјећа,
Те у њему нараштаји виде
Докле људско ништавило иде.
Јован поста хришћанска светиња,
А остаде Косара књегиња
Са јадима сама да се бори,
И њини су потамњели двори.
Ал' остаде име да им блиста,
А види се из онога крста
Њина вјера праведна и чиста.
Крст је онај сребрен па позлаћен
У Млеткама, и Косари враћен.
Чуван испод планине Румије,
Каке јаде причати умије
Од онога доба па до данас —
То је света успомена за нас!
Окле дође са царскога двора
До сељака из овијех гора,
Ђе је био и куда се скита -
Како оста, Бог нека те пита!
Цареви се отимаше за њ'га
И даваше два товара блага,
Али ови горски планинштаци
Као људи и као јунаци,
Трпјели су и гладни и голи,
Ал' им људска савјест не дозволи
Од невоље њега да продаду —
Да му за стрв Словени не знаду.
|
