Ко на ови мрамор дође,
нека знаде да су овђе,
кости старог крволије,
кога зрно шћело није!
То је Шоле Шћепановић,
Командијер из Дробњака,
Чојества му и љепоте
Није било у јунака!
У крвави кланац Дугу,
У бој љути под Пресјеку,
Кидисали Турци бјегу,
Да Шћепана посијеку!
Код сердара тревио се
Шћепановић Шоле бјеше,
И његове хитре ноге,
Рањена га унијеше,
За то му је књаз Никола,
Орден дао Обилића,
Јер је био тога дана,
Уз сердара Миљанића!..
|
