НА ГРОБУ МИЛОВАНА РОЋЕНА


Овђе труне десна једна рука,
Гласитога планинскога вука,
Барјактара Роћен Милована,
Што донесе славу са мегдана.
Под високом гором Леденицом
Махну ножем и руком десницом,
Те посјече Муја Тановића,
А крвника куће Петровића!
Што посјече Станкова Стевана
На Грахову пољу од мегдана.
Књаз Никола и војвода Мирко
За његово јунаштво толико,
Крсташ барјак даше му да носи
Да се с њиме потомство поноси..!