У несрећи нема више среће,
Но брак који личи на прољеће,
Ту су кључи земаљскога раја,
Ће два срца једна душа спаја,
У највишој тајној у самоћи,
Сзе по некој чудотворној моћи,
Али шта се иза тога крије,
,,Шта би Земља Сунце да не грије,
Шта би Чоек да му Жене није"?
Али Жене вјерне домаћице,
Самирнице и васпитачице,
Стиманице и домодржнице,
А не жене глупе и лијене
Која купи по улици приче,
А на мужа ка манита виче.
|
