Навршило се 140 година од битке на Вучјем долу, која у склопу Великог ослободилачког рата српског народа против Османског царства (1876-1878) представља једну од најзначајнијих карика у ланцу тих борби и побједа. Сточетрдесетогодишњица од ове славне битке обавезујући је повод да се подсјетимо на овај велики догађај и његове актере. У народном памћењу и предању битка на Вучјем Долу имала је снажан одјек, опјевала ју је народна пјесма, а историографија је сагледала њен значај у историји ослободилачких ратова Црне Горе и Херцеговине и српског народа.
 Истовремено је већим дијелом уништена и лијева турска побочница. До 8 часова су скоро све Осман-пашине јединице дијелом уништене, а дијелом разбијене; Топови су им заплијењени, а Осман-паша је с једним батаљоном (око 300) низама заробљен. Заробио га је искусни ратник Лука Филипов из Пипера. Турци су у овој бици имали око 4 хиљаде погинулих. Мало их је нашло смрг од ватреног оружја, већ су махом посјечени. До тако великих губитака, за тако кратко вријеме, дошло је стога шго су око двије трећине претходнице (четири батаљона са око 2.800 људи) и побочнице (пет батаљона јачине 3.500 људи) уништени већим дијелом за вријеме обухватних јуриша, а дијелом и за вријеме гоњења на бојишту. Турски војници у гломазној ратној опреми, нијесу могли да бјеже оном брзином којом су их гонили горштаци у лакој одјећи и опанцима. Поред тога, треба имати у виду велико такмичење гонилаца: ко ће више противника уништити. Од виђенијих Турака тога дана су погинули: дивизијар Селим-паша, Али-бег Ризванбеговић. Дервиш-ага Љутовић, три пуковника, три потпуковника, осам мајора, мостарски муфтија и 168 нижих официра. Мустај-паша је тешко рањен, а главни командант турских снага, Муктар-паша, који је покушао да се пробије у правцу Невесиња, је рањен у руку. Црногорци и Херцеговци су имали око 70 погинулих и 118 рањених. Од Турака је заплијењено 5 брдских топова. око 3.000 пушака. 150 сабаља. 21 застава (међу њима један армијски алај-барјак) и велика количина ратне спреме. Поред осталих. као што смо казали, заробљен је Осман-паша. Ова битка, у којој је - за кратко вријеме - тотално поражена турска војна сила. намах је постала инспирација за све наредне битке и у томе рату и касније. На најбољи начин је афирмисала црногорско-херцеговачко јунаштво. Имала је велики публицитет у свијету, што је подигло углед Црне Горе и њеног владара. Од времена када се догодила па све до наших дана, Вучедолска битка је била предмет научних истраживања и књижевноумјетничке обраде. Описана је и у мемоарској литератури. Мемоари четворице познатих мемоариста - непосредних учесника битке: књаза Николе, војводе Сима Поповића, војводе Гавра Вуковића и Мартина Ђурђевића, као и дневнички записи Ника Матановића и Стева Чутурила, представљају извор драгоцјених података о овој бици.  У част побједе 28. јула на Вучјем долу. Књаз је истог дана приредио свечану вечеру. На вечери су били сви старији главари, неке ниже старјешине и војници који су се у бици особито истакли. На вечери је био и Осман-паша, а идућег дана је спроведен на Цетиње. Њему је касније омогућено да се врати у Турску. Књаз је исте вечери наредио да се Селим-паша 29. јула сахрани с војним почастима. Подвиг Луке Филипова Драгишића и Ћока Лазаревог Поповића Бсћировић је опјевао и у десетерачкој пјесми Горски престо која представља апотеозу витештву. храбрости и непокорности српског народа у Црној Гори. Набрајајући све важније битке вођене са Турцима. све државнике и истакнуте војсковође, побједе појединих племена и подвиге појединаца, као и велика остварења у области духовности и културе, Бећировић потенцира значај битке на Вучјем долу и наглашава храброст и заслуге два најистакнутија јунака те битке:  „Па док paстe перје на соколу, Причаће се о Вучјему долу За три паше кнеза Николу. Ђе је Пипер Филиповић Лука С Осман-паше жива токе свука, И руке му у кајасе свеза И довeo пред Николу кнеза. Ty је шиба Поповића Ђока Осмртила љутог крволока Злогласнога пашу Селим-пашу Што кољаше јадну браћу нашу. Зашто тако, срамота гa била? А шобож гa Гркиња родила. Носи Ђоко главy Селим-паше И брљаша Селимова јаше, А остале Турке и Муктара И сад султан у џенету кара За њим кастиг на Вучјему долу, И љутит је на кнеза Николу И његовe Црногорце љуте Што му пола царевине муте”. На Вучедолску битку као на догађај који ће се памтити све док не замукне јаук струна испод гудала српскога гуслара, Бећировић указујс и у пјесми Српске гусле: „Гусле памте војевања стара Од Царева лаза до Мишара. Од Граховца до поља Тичара Од Вучјега дола и Фундине И крваве Вељкове Крајине". Луку Филиповог и Ћока Лазаревог Бећировић помиње и у пјесми Сердар Јоле и војвода Пеко. У овој пјесми сердар и војвода осуђују књажево понашање према заслужним и прослављеним јунацима из многих бојева с Турцима, од којих су неки неправедно и незаслужено пали у немилост и заборав код господара јер нијесу умјели да ласкају књажевој сујети и таштини: „Па ђе су ти двa планинска вука Ђоко Цуца и Филипов Лука? Не прелазе преко твогa прага Откад си се доватио блага".Како тачно запажа Видо Латковић, „жаришта епског стварања поклапају се углавном са средиштима борбе", а вучедолска епопеја била је инспиративна тема српским епским пјесмама „на народну”. Хроничарске епске пјесме о Вучедолској бици истичу снажно патриотско и слободарско осјећање Црногораца и Херцеговаца. Осим Радована Бећировића. Бој на Вучјем долу опјевали су и многи други хроничарски епски пјесници: Максим Шобајић, Јеврем Томашевић, Радослав Вујовић, Петар Перо Сарић, Мирко В. Ћурковић, Божо Ђурановић, Љубиша П. Јакшић, Иван Крговић и Милорад Мишо Тијанић. И њихове пјесме о овом славном боју (као и наведене пјесме Радована Бећировића) подстичу слободарски дух и српску националну идеју, доприносе утврђивању свијести о значају отпора непријатељу и указују на важност сваког појединца у борби за ослобођење отаџбипе. |
Пише: Др. Будимир Алексић