ИСАИЛУ ТОМИЋУ

Поборнику за уставна права Црне Горе 1907. г.


Невине ми твоје крви
И часнога твога гроба,
Поносим се што не даде
Да те вежу као роба.
Што лавовски врат не сави
Да деспотски јарам тиче,
Нит се даде у синџире,
Узорите поборниче.
Друже правде и љубави
У част твојих идеала
Кад би могла рука моја
Златан би ти вјенац дала.
А шта могу, могу само
Да уздахнем на 'вој коси
За свијема што у борби,
Попадаше ка' ти што си?
Јест у борби но за кога?
Успавана маса дрема,
Кад градове такве ломе
Она за то појма нема.