Тај кастриот из Васојевића,
Сој, бре, као балчак Обилића!
Страшан као сибирска пустиња
Ил' таласи поврх мора сиња,
Груди су му тврђи од камена
А лав би му лего на рамена.
Има љуте као зима зубе
А више њих два се брка љубе.
Ту испод њих хучи врело буне,
А за тачност Ловћеном се куне,
На гробу му гудало и струне,
Под ноге му ропски ланац труне,
Не видиш му токе од бркова,
Које није у Млеткама кова,
Но скинуо са паше Селима,
А на њима скуп легије има,
Ка' влашиће с небескога свода,
Ил' кремење из химне народа.
Шта још краси тога горостаса?
Три зла што му вире иза паса!
Ал' што храни покрај кука вука,
Кад зарежи, царев логор бјежи.
А војвода мркова ошине
Не виде се брда од прашине.
Море Турци залуд ви клањања,
Тјера Миљан аге са имања!
Одметник је с триста соколова
И с народом који нема крова,
Ал' у таквој витешкој биједи
Дан им царске године вриједи.
|
