ВУКСАНОВИЋА ГРОБНИЦА
 

Ко кроз ове Горе прође
Нека знаде да су овђе
Сахрањена три првака
Три племића три јунака:
Вуксановић: Тривко, Ђоко
И Симеун сиво соко
Ал ту није глава стара
Симеуна барјактара
Но за турску крв толику
Скапала је на Травнику
И Ђоко је пушконоша
Три крвава рата проша
А Тривко се Ђоков бира
У ред првих Официра,
Те им у знак захвалности
Подигоше Храм над кости
Три унука страшног паса:
Саво, Миле и Алекса
Нек се слави из основа
Мач Јована Вуксанова.
 


КРЊА ЈЕЛА — МОРАЧА


ПЕТКУ УСКОКОВИЋУ
(Великом Црногорцу) (Пјешивици)
 

Ја с мојима синовима
Родитељу неумрли
Дижемо ти мрамор ови
За твој мушки подвиг врли
Нек се знаде кроз вјекове
Мој велики мили оче
Да ту труну кости твоје
Под крваве ове плоче
Захвални син ФИЛИП
Због Твојега прегалаштва
И подвига ,и јунаштва
У најтеже љуцко доба
Мирисаће кроз вјекове
Љуцковина с твога гроба


МИРАШ ЈЕЛИЋ
1890 — 1967 Баре Боан
 

Тај Ускочки пушконоша
Многе ти је битке проша
И бануо са Мојковца
Без стричева и без оца,
Крвав стиза из три рата
На његова врана Хата
Те од куће Петровића
Доби орден Обилића


МАШО ЈЕЛИЋ
1910 — 1944
 

Машо Јелић Херој свога доба
Те му ничу из његова гроба
Училишта и грацке улице,
А крваве Титове Ужице
Споменик су његова прегнућа
Ђе га зрна изломише врућа..


ДРАГАН ЈЕЛИЋ
1950 — 1967
 

Ова слика у камену
Чува тужну успомену
На Драгана Матуранта
Што пришкрину кући врата
Од несреће нема спаса,
Ђе да канал од Врбаса?
Превари га и занесе
Те Вран црни глас донесе,


РАДОЈИЦА ПОПОВИЋ
 

За идеале равноправности
И за чување славне прошлости
И за све дане наше младости
Покупили смо његове кости

Ђе су косили Њемачки шарци
Ђе су грабили славу јунаци
Ту му је смркло оцу и мајци.
Да би синули слободе зраци
Те мјесто сина и мјесто браће
Ту црни Гавран нека нам гракће 



отац Јанко
мајка Петруша роћ. Матијашеви!!


ЛУКА ШЉУКИЋ
добровољац САД из 1917 БРШНО код Никшића
 

Да на тућој њиви дане не дијели
Умака је некуд у свијет бијели?
Да потроши снагу и да кућу стече,
Али нешто друго испаде му прече,
Из златнијех мина у радничкој блузи
Он задими у бој ће гину Французи
Борио се мушки на тврдом Фордуну
Ђе су многе кости остале да труну,
Ратова је тамо за године двије
Док Немачко црство пропануло није.
Ал га ратна срећа сустопице прати
Те се здраво својој Домовини врати,
Кроз стравичне Многе окршаје проће
И донесе кости да му струну овђе..


БРАЋА: ЈОШАНОВИЋИ
Милошевићи — Шавник
 

Овће живе два јунака брата:
Што падоше у два свјецка рата
Јошановић: Марко и Вукота
И њихова стрица Милована
Та су сва три дома ископана
Вукота је изгубио главу
На Гласинцу на пољу крваву — (1914)
А Марко је пушконоша љути
Триста пута има погинути
Од тврдога Скадра до Мојковца,
Док најпосле тога Црногорца
Савладаше у боју плотуни
У великом устанку и буни — 1942


ДОБРА ВОДА — СПОМЕН ЧЕСМА
Палим за Слободу 1912 — 1918
Градац код Шавннка
 

Историјски страшни дани
И бојеви и мегдани
И гробови ископати
Не даду Ви умирати

Јер прегосте не доћ кући
Ропске ланце кидајући.

На истој Чесми
Жртвама Фашистичког терора
Из 1941—1945
 

Крв просута овђе Ваша
Од Њемаца и Усташа,
И Варвара древног Рима
Величину своју има
Ваш ће понос из ње расти
Док је људи док је части
Потомци ви ваши врли
Дижу спомен неумрли
Нек та вода тече мала
Кроз Трон ваших идеала.


Породична гробница
ВУКА М. АЛЕКСИЋА
на Кара — Малинску 1848 — 1932
 

Гробница је ово Алексића Вука
Једнога од старих Ускочких Хајдука
Вук је прави био на Вучјему Долу
А перјаник пошље уз Књаза Николу
Сурвала га старост и овђе је лега
И син Његов Марко најпрви до њега
Погибе му Марко у лов у планину
Сурва нањга сјевер снежану лавину
А Маркова сина Алексића Бранка
У Шавник је јадна изгубила мајка
И погибе момак у најљепше доба
И трагично ето завршише оба
Гробница ће ова причат кроз времена
Да су ту синови ускочког племена..





1 2 3 4 5