ЈАКОВ МИРКОВ АЛЕКСИЋ
Перјаник и барјактар Дурмиторске бригаде.
И његов син Милосав
 

Споменик је ово Алексић Јакова
Чији је отац раји окове раскова

И погибе Јаков на врх Говедара
За вријеме борбе Срба и Бугара,
 
Милосав Јакова не покори оца
Донио је крвав барјак са Мојковца

Тај каурски барјак с побједничком славом
Проносише многом Крвавом Пољаном


МРДЕЉА АЛЕКСИЋ
1859 — 1912
 

Мрдеља Алексић с Кара-Малинска
Гробница му је Долина Лимска
Оста је у шанцу под седам рана
Пред тврда врата града Берана
Пао је за част и за свој народ
Московка му је била у спровод


У БУЉАРИЦАМА КОД ПЕТРОВЦА
 

Бранко Вучићевић обновио је један ста-
ри ХРАМ и оградио гробље и начинио
гробницу своме брату Саву за покој ду-
ше и гробницу свом оцу Раду и ставио
следеће ПОСВЕТЕ:

Обновљени. Храм
3адужбина Сава Вучићевића
 

Све је ово што ти брате
Учинити мртву могу
Да заштитим гроље ово
И украсим олтар Богу,

         Брат БРАНКО

Мајка сину
 

Сине Саво угашени доме
Што саломи крила брату своме
А у црно сестре преобуче
Кукај мајко данас ка' и јуче

мајка ЈЕЛА роћ. МЕДИКОВИЋ

На гробу Сава Вучићевића
 

Над твоијем остацима
Ту брат брату спомен диже
Нека знаду нараштаји
Докле брацка љубав стиже

Ништа више твоје немам
Осим овај дом без врата
И крш црни од гранита
Да својатам мјесто брата.
 
Брат БРАНКО

Гробницу је направио 
И староме Раду оцу
Великоме родољубу
Са Солуна добровољцу


Миомирка Михаиловић
Уч. III раз. гимназије 1955—1975.
бацила се под воз
 

Нит натруни понос ћачки
Нити углед Ђевојачки
Но због школског неуспјеха
Била јој је смрт утјеха.
пред будошки туњел


ГОЛУБОВИЋИ
ГОЛУБ 1902...?


Манојле 1928 — 1953
Миливоје 1931 — 1962
Посвета 

У гробници овој труну
И судбину црну куну
 
Миливоје и Манојле
Саломљена брацка крила
Два огњишта угашена
То је класа људи била

Та два брата Горостаса
Што порекло своје воде
Од Вуксана Булатова
Ровачкога војеводе,

Тужни њини родитељи
И жалосна браћа њина
Дигоше им спомен ови
Ђе извире мутна Дрина

А сестре им јадикују
И ливаде и планина

Ту ће некад по земану
Да све њине кости леже
Ту у крило родитељско
Ђе их брацка љубав веже
 

Бијела код Шавника


Браће Зорића
 

Ова ледна крије рака
Јевта Мићу и Новака

Два Зорића Ту су брата
Учесници свјецког рата

Два са Скадра Црногорца
Два војника са Мојковца,

С њима Јевтов Новак тује
За њим мајка јадикује

Од двадест га и три љета
Изненади смрт проклета

Ту су кости њих тројице
И њихове породице


Радоје Ристов Туфегџић
1951 — 1977. С.СТАБНА У Пиви
 

Овђе му је своје ожалило племе
Затворена врата и сломљено шљеме,
Угашени Оџак опушћеле Њиве
Радоја потомка валовите Пиве,

Што на послу страда код Љубљане града,
А оста му Јадна заручница млада
И још пет сестара без брацкога нада,
И два стара сужња поред пријеклада

И шесторо кости код једног мрамора
Пострадале жртве од окупатора.


У ПРИБОЈУ на ЛИМУ
Испод главног натписа.
 

Сине Вељко велики поломе
На огњишту и у дому моме,
Да на овом споменику твоме
Нађем мјеста тужном срцу моме.

 
РАДУЛЕ ОСТОЈИЋ.


Драган Божов Вујачић
1956 — 1975 У ЗЕТИ
 

Са црном зором у школу оде
Те на обали Мораче воде,
Осмртише га кола као гром
Те се угаси наш црни дом
Те овђе У земљи славних предака
Подигосмо му црни Отац и Мајка
Ову ледену мрачну Гробницу
Драгану нашем сину јединцу
Ту нека му тамнују кости
Са овим данима наше радости,
Ово је споменик. нашег страдања
Ту ђе је срушено брдо надања.
Овђе ђе земља призива Рај
Овђе је свега нашега крај.
А кад нам куцне потоњи час
Овђе ће Драган загрлит нас..
 

Тужни родитељи:
БОЖО ТОКОВ и Мајка:
ПЕРСА рођ. Рашовић


ПЕТРАШИН МАЛОВИЋ
Дужи — Шавник
 

Под овом су плочом кости
Маловића Петрашина
Ето шта је љуцки живот
Само трулеж и прашина.

Племениту прошлос своју
За дату је ријеч веза
Унук Ђока Маловића
Дробњачкога Обор — Кнеза,

Од писке је твоје ђеце
Опадало лишће с горе
А на овој костурници
Пролило се суза море,

Троје твоје сирочади
О мајчину врату висе
Али кака племенита —
Код њих жеља пробудисе

Да ти ову праве раку
И за Милку милу мајку.





1 2 3 4 5