ВЕСЕЛИН АНДЕСИЛИЋ
1949 — 1978 Комарница Шавник
 

У Оногошту ђе се подижу зграде
На црну земљу с висине паде,
И ту погибе као у боју
За свој опстанак и земљу своју
Веселин Андесилић лик планинштака
Ови му споменик подиже мајка
Да се на њему црн барјак вије
Гласник угасе и погибије
Мајка му црне набраја ноћи
Нема јој сина неће јој доћи
Но он се нада мајка да дође
Да Страшни суд чекају овђе„


Породична Гробница
МИХАИЛА ШЋЕПАНОВИЋА
с Бијела Шавник
 

Све сам овђе укопала
А од рода и од дома
Само једно мало птиче
Оста као иза грома.

Ја сам сестра безбраткиња
Ја сам мајка без синова
Ето шта ми добра мога
Крије црна рака ова

Правих кућу без зидова
Да вјекујем код синова
И Радоша мога брата
Брацка кућа ископата
Ту сам и ја закопата..

 
САВА УДОВИЦА


ВЕЛИМИР ЂЕРКОВИЋ
1924 — 1962 ЖАБЉАК
 

Поклекнуше под мост скеле
Ђе рађаху масе смјеле
Све то згрмље све се сруши
Крв Морачом запјенуши
Из стравичног тога лома
Донијеше мртва дома
Ђерковића Велимира,
Супруга му циљ избира
Те му ови дом направи
Ђе његове кости стави
Она мужу ћеца оцу
Племенитом црногорцу

Ја моме мужу а ћеца Тати
Овосмо само могли му дати
 

Супруга Радуша роћ. Караџић
син Здравко и шћер Здравка


ЈОВАН КАЛУЂЕРОВИЋ
1949 — 1977 ЋЕКЛИЋИ
 

Тај бијаше официр поморац
Из Ћеклића наки Црногорац

Од гласите куће и крајине
Ђе у кола дође да погине

Подалеко од обале морске
У крваве Кланце црногорске

И ту му се кућа ископала
И овђе га браћа укопала

Да је жива Милошева Јела
Црни би му вијенац оплела.


ТРЕБЈЕШКИ КОМНЕН ЖИЖИЋ
1927 — 1969 Код Новог Пазара
 

Ови ће мрамор од тврда крша
На коме ови запис лепрша
Да буде свједок кроз сва времена
Да су ту кости Жижић Комнена
Чак из Ускока храброг племена
Његови стари турском бијесу
Никад плаћали харач нијесу
И тај потомак каурске рође
Свој земни живот заврши овђе,
Трошно му тело обави тама
Ал он духовно живјеће с нама
Споменици су од памти. вијека
За живе били утјеха нека
Зато смо и ми нашем Комнену
Подигли споменик за успомену
 

син МИЛУТИН сестра Сенка
супрута Доста шћер Биљана
мајка Миггра


ПЕТАР СТИЈЕПОВИЋ
под Дурмитор
 

Но путниче хајде приђи 
Ови црни мрамор виђи
Стијеповић Петра ћака
Из Језера из Дробњака.
Бјеше диван као слика
Води коња седленика
Несрећа му рече „јаши"
И ту му се Коњ поплаши
И дијете паде с њега
И овђе га сломи свега
Вранац љути без биљега
Ови му је мрамор с тога
Историја јада тога
Јер његови родитељи
Увенули су у тој жељи
Да оцрне ово мјесто
Ту ђе им је Петар несто..


МИЛОВАН РАШКОВИЋ
1955 — 1975 Жупа Никшић
 

Ту ће кукат Кукавица
И грактати црна јата
Ту ће сестра род чињети
Код јединка свога брата

Доћи ће му родитељи
Да вјекују код јединка
Да му виде грдне ране
Да им каже за крвника.


РАТКО МИЋУНОВИЋ
1952—1978. У Никшићу
 

Овђе лежи племић Мићуновић Ратко
Велестовац такви не рађа се лако

Бастало је томе да је било вакта
Унијети Вука с Требињскијех Врата.


Камена Књига
МИЛАНА МИЛОШЕВА ЖИЖИЋА
 

Ова књига од камена
То је брацка успомена
Ђе Милану у дан смрче
Те му мајка за њим црче

А отац му до Покрова
За њим јади и тугова

Кад у школи живот даде
Из руку му књига паде

И од ње се камен створи
Он из књиге браћи збори:
 
Немојте се надат више
Да ви дође ил да пише

Милан ваша десна рука
Кукавица докле кука

Ил се ова књига склопи
Или и вас смрт приклопи.


ИВАНОВИЋ Љ. МИЛОРАД
Данилов Град
 

Кад ће ти грдне пребољет ране?
Кад јарко Сунце на земљу пане

Шта би рад кад би могуће било?
Да сједнем на топло мајчино крило

А шта те највише на души боли?
Што ме не гледа Отац у школи,

А они што ти изломи кости
Молићу Бога да му опрости


БРАНКО ДАЧЕВИЋ
1931 — 1963 (с ОБЛАТНА Жупа Никшић)
 

Погибе од прекипјеле челичне масе
Са шест другова радничке класе
Пословођа ђе се челик претапа
На живе муке јуначки скапа,
Сад труне под ледним покровом земље
Ђеца га јадна зову од жеље:

Зар да ти земља ране извида
Зар да нам тата не дођеш нигда
Отвори врата ледноме гробу
Да видиш црну на нама робу,
Рањавом руком отри нам сузе
Тако ти крваве радничке блузе.


СПОМЕН ЧЕСМА
(С Превиш Шавник)
 

Да путниче видиш кад си доша
Задужбину Томића Милоша
А споменик крвавога дана
Кад је пао против Талијана
На Пљевљима страшнога земана,
Брат му Мираш син Томића Жарка
Кога нагна брацка љубав јака
Диже ови стубац каменити
На Луњевац извор љековити
За Милошев спомен вјековити.





1 2 3 4 5